Jedna od najdražih knjižica našeg prijatelja Ježića govori o tome kako je Bog belim radama ispunio želju da nekom donesu radost.

OMILJENE KNJIGE MALOG JEŽA

Nakon dveju knjiga u kojima su opisane pustolovine našeg starog prijatelja Ježića, izdavačka kuća manastira Žiče objavila je i šest omiljenih Ježićevih knjižica koje je voleo da čita kada se nakon svojih pustolovina vraćao u svoj skromni dom.
Verujemo da će naše najmlađe čitaoce ove tople, duhovite i izvanredno ilustrovane slikovnice razveseliti, nasmejati, ganuti, ali i podstaći da se zamisle nad mudrim poukama koje u sebi sadrže.

Ова сликовница прати догодовштине једног Снешка који се из дворишта сеоске куће одметнуо у шуму и тамо упознао шумске житеље и освојио их својом необичном добротом која је наставила да зрачи и након његовог одласка са земље.


ОМИЉЕНЕ КЊИГЕ МАЛОГ ЈЕЖА


Након двеју књига у којима су описане пустоловине нашег старог пријатеља Јежића, издавачка кућа манастира Жиче објавила је и шест омиљених Јежићевих књижица које је волео да чита када се након својих пустоловина враћао у свој скромни дом.

Верујемо да ће наше најмлађе читаоце ове топле, духовите и изванредно илустроване сликовнице развеселити, насмејати, ганути, али и подстаћи да се замисле над мудрим поукама које у себи садрже.
 

Knjiga beleži pitanja dece tinejdžerskog uzrasta, koja su postavili blaženopočivšem mitropolitu Sisanije i Sijatiste Pavlu. Njegovi odgovori otkrivaju njegovo iskustvo i poseban dar za komunikaciju sa mladima, kao i snažnu ljubav koju je uvek ispoljavao u razgovoru sa njima.

Mladi su ga pitali sa iskrenim entuzijazmom, a on je odgovarao jednostavno, odmereno i duboko, u duhu i tonu koji podesćaju na mudrost i životno iskustvo svetih staraca, kako drevnih tako i savremenih. Kroz razgovore koje je osmislio i zabeležio Ilias Liamis, stičemo dragocene uvide u to kako da bolje pristupimo deci, tinejdžerima i mladima, koje često bez jasnog razloga gubimo.

Ovo je knjiga susreta mladih sa pravoslavnom duhovnošću kroz reči jednog blaženopočivšeg episkopa koji je svim srcem voleo Boga i mlade ljude. 

Blažena starica Makrina (u svijetu Marija Vasopulu), igumanija manastira Panagije Odigitrije blizu grada Volosa, duhovno je čedo starca Josifa Isihaste (+1959) i starca Jefrema Filotejskog (Arizonskog). Starica je više od trideset godina – od 1963. do 1995. rukovodila manastirom koji je osnovan po blagoslovu velikog starca Josifa Isihaste. Zadobila je mnogobrojne duhovne darove i udostojila se visokih duhovnih stanja.

Starica Makrina se upokojila u Nedelju svih Svetih, 22. maja /4. juna 1995. Nekoliko dana pred smrt stalno je viđala Bogorodicu u svojoj keliji. Iz njenog manastira izašle su monahinje koje su preporodile nekoliko grčkih manastira, a sestre iz tih obitelji poslate su u Ameriku. Starac Jefrem je sve vrijeme težio da naseli svoje manastire sestrama iz Portarije, jer su te monahinje prošle jedinstvenu duhovnu školu i bile su veoma duhovno iskusne. Danas u Grčkoj arhiepiskopiji Severne Amerike već ima 11 ženskih manastira i svaki od njih vodi poreklo od starca Josifa Isihaste.

Oni koji su živeli sa starcem Emilijanom u vreme kada se njegovo bratstvo nakon odlaska sa Meteora preselilo u manastir Simonopetru, sačuvali su u srcima sećanja na razgovore u kojima je starac izlagao svoje pouke duhovnim čedima.

Starac je često bez ikakve pripreme govorio o svojim omiljenim temama ili o onome što se odnosilo na svakodnevni život u manastiru. Ali, naročito je voleo da tumači žitije nekog svetitelja, na primer prepodobnog Nila Kalabrijskog, ili neko svetootačko štivo.
Tako je jednom počeo da tumači podvižničke pouke ave Isaije. Bio je to odličan izbor jer taj tekst veoma dobro izlaže učenje prvih egipatskih monaha četvrtog i petog veka.

Svojim tumačenjem on veoma precizno izražava duhovno predanje Crkve. Kao i svi veliki savremeni svetogorski duhovnici, starac Emilijan nije izlagao ništa svoje. Ništa nije dodavao, nije unosio nikakve novine. On je jedino prenosio ono nasleđe koje je došlo do nas od prvih vekova monaštva, ali je u njegovim ustima to učenje zadobijalo potpuno novi život i izuzetnu aktuelnost. To nije bilo naprosto prepričavanje, već izraz onoga što je sam starac Emilijan, vođen Duhom Svetim, iskusio. Kako je Duh Koji ga je vodio isti Onaj Koji je u davnini nadahnjivao avu Isaiju i sve drevne oce, između starčevih reči i drevnih tekstova vlada potpuno saglasje, zadivljujuća harmonija.

Čitaocima ove knjige želimo da osete kako se živa reč starca Emilijana sa tih stranica izliva u njihova srca, čas kao sladosna rosa koja osvežava mirom i radošću Svetog Duha, čas kao varnica koja rasplamsava usrđe i žarku želju da služimo našem voljenom Gospodu.

Vedra, topla i poučna priča o životu stanovnika šume iz ugla jednog malog ježa, uvodi nas u čudesni svet žitelja šume koji, svako na svoj način, svojim postojanjem slavi Boga i raduje mu se. 

Glavni junak ove povesti svojom neobičnom dobrotom menja živote svih oko sebe, čineći ih boljim i učeći ih da u svakoj životnoj situaciji sačuvaju veru u Boga, tražeći od NJega pomoć u nevolji i slaveći Ga i blagodareći Mu na daru života i na svim dobrima kojima nas svakodnevno obasipa.

Nastavak knjige Neobične pustolovine malog Ježa“ na čijem smo kraju ostavili Ježića i Mišicu ispred trema seoske kuće u kojoj su devojčice Ksenija i Ljubica provele letnji raspust. Nakon rastanka sa svojim dragim prijateljem, starcem Svetogorcem, i nakon povratka Ksenije i Ljubice kući, u veliki grad, Ježić je sa svojom mamom Ježicom počeo da se priprema za zimu. U svom ušuškanom, toplom domu proveo je zimu, spavajući čvrstim i bezbrižnim snom.

Kada je u proleće priroda počela da se budi iz zimskog sna, sa prvim zelenim lišćem na granama i sa prvim travkama koje su počele da se pomaljaju iz zemlje, probudio se i naš mali prijatelj i krenuo u nove pustolovine.

U ovoj knjizi pratimo njegov ponovni susret sa Ksenijom i Ljubicom i starim prijateljima: Mišicom, Sovom, Vranom i mnogim, mnogim drugim žiteljima obližnje šume, i njihove dogodovštine tokom jednog dugog, radosnog leta.

Teglica 250g