Izdavaštvo Manastira Žiče

Draga deco,

Zamislite da stojite ispred zlatnih dveri koje vode u jednu neobičnu riznicu. Neobičnu, jer ta je riznica puna, ali ne zlata i srebra, već vrlina — molitve, dobrote, poštovanja, ljubavi i strpljenja. I upravo je naša pravoslavna vera ta riznica, a knjiga koju držite u rukama je ključ kojim otključavate njena vrata. U ovim kratkim pričama vaši drugari kroz igru i časove veronauke steći će prva saznanja o Bogu, molitvi, ikonama, svetiteljima, vrlinskom životu. I to je neprocenjivo blago naše riznice. Kada naučimo kome se i kako molimo, kada naučimo da poštujemo, da volimo jedni druge, kada naučimo koliko je i zašto važno da dolazimo na Liturgiju, otvara nam se jedan novi, bolji svet… Zato vas molimo da, kad ove priče pročitate, nastavite da istražujete i sami. Videćete, jednoga dana će vam srce kazati da ste u riznici našli neprocenjivo blago — samoga Hrista, Boga koji nas voli. A, šta će dalje biti, otkrićete. Iznenađenje vas čeka! Potrudićemo se da svojim malim istraživačima pošaljemo nove ključeve, jer svaka riznica ima više prostorija. U tome će nam, kao i do sada, pomagati vaš drugar, malo stariji od vas, Miloje Radović, koji zna kako da naše ključeve prilagodi dečjem srcu. Ovde, u Žiči, mnogo je ljubavi za vas. Pozdravljamo vas i želimo vam uspešno i lagodno istraživanje! Kad god poželite, dođite nam…

Sestrinstvo Manastira Žiče

Otac Pavle bi počinjao da nam govori, da odgovara na jedno pitanje o ljubavi, o molitvi, o usamljenosti, o ljudskim strastima, o odnosu roditelja i dece. I često bi započinjao odgovor slatkim rečima, slatkim koliko ih samo istinski otac može izgovoriti: "Čuj, dobro dete moje!" Godinama sam skupljao materijal sa njegovim rečima, materijal zabeležen na kasetama, u beleškama, ali najviše u srcima onih koji su ga voleli.

Nije više među nama, ali njegove reči ublažavaju rastanak! Nije više među nama, ali njegov glas lebdi u vazduhu i potvrđuje da ljubav pobeđuje smrt! Nije više među nama, ali još uvek čujemo kako nam govori: "Imao sam još toga da ti kažem!"

Ako otvoriš stranice ove knjige, njegove reči će se kosnuti i tvog srca. I videćeš oca Pavla živog pred sobom, kako te gleda i pogledom govori da smrt ne postoji.

Govori, starče! Slušamo te!

"Dete moje..."

Koji naslov bi više priličio ovoj knjizi, ispunjenoj rečima očinske ljubavi? Koji drugi naslov bolje opisao tugu, muku i brigu jednog mitropolita za hiljade mladih koje je upoznao? Koji drugi bi mogao lakše dopreti do tebe, dragi čitaoče, da odagna svaku sumnju da se blaženopočivši mitropolit Sisanije i Sijatiste Pavle obraća tebi lično, bio ti mlad čovek koji traži svoj put, ili roditelj koji s ljubavlju odgaja svoje dete?


Njegovo očinsko "Dete moje" nedostaje više nego ikada.

Knjiga beleži pitanja dece tinejdžerskog uzrasta, koja su postavili blaženopočivšem mitropolitu Sisanije i Sijatiste Pavlu. Njegovi odgovori otkrivaju njegovo iskustvo i poseban dar za komunikaciju sa mladima, kao i snažnu ljubav koju je uvek ispoljavao u razgovoru sa njima.

Mladi su ga pitali sa iskrenim entuzijazmom, a on je odgovarao jednostavno, odmereno i duboko, u duhu i tonu koji podesćaju na mudrost i životno iskustvo svetih staraca, kako drevnih tako i savremenih. Kroz razgovore koje je osmislio i zabeležio Ilias Liamis, stičemo dragocene uvide u to kako da bolje pristupimo deci, tinejdžerima i mladima, koje često bez jasnog razloga gubimo.

Ovo je knjiga susreta mladih sa pravoslavnom duhovnošću kroz reči jednog blaženopočivšeg episkopa koji je svim srcem voleo Boga i mlade ljude. 

Ова сликовница прати догодовштине једног Снешка који се из дворишта сеоске куће одметнуо у шуму и тамо упознао шумске житеље и освојио их својом необичном добротом која је наставила да зрачи и након његовог одласка са земље.


ОМИЉЕНЕ КЊИГЕ МАЛОГ ЈЕЖА


Након двеју књига у којима су описане пустоловине нашег старог пријатеља Јежића, издавачка кућа манастира Жиче објавила је и шест омиљених Јежићевих књижица које је волео да чита када се након својих пустоловина враћао у свој скромни дом.

Верујемо да ће наше најмлађе читаоце ове топле, духовите и изванредно илустроване сликовнице развеселити, насмејати, ганути, али и подстаћи да се замисле над мудрим поукама које у себи садрже.
 

Nastavak knjige Neobične pustolovine malog Ježa“ na čijem smo kraju ostavili Ježića i Mišicu ispred trema seoske kuće u kojoj su devojčice Ksenija i Ljubica provele letnji raspust. Nakon rastanka sa svojim dragim prijateljem, starcem Svetogorcem, i nakon povratka Ksenije i Ljubice kući, u veliki grad, Ježić je sa svojom mamom Ježicom počeo da se priprema za zimu. U svom ušuškanom, toplom domu proveo je zimu, spavajući čvrstim i bezbrižnim snom.

Kada je u proleće priroda počela da se budi iz zimskog sna, sa prvim zelenim lišćem na granama i sa prvim travkama koje su počele da se pomaljaju iz zemlje, probudio se i naš mali prijatelj i krenuo u nove pustolovine.

U ovoj knjizi pratimo njegov ponovni susret sa Ksenijom i Ljubicom i starim prijateljima: Mišicom, Sovom, Vranom i mnogim, mnogim drugim žiteljima obližnje šume, i njihove dogodovštine tokom jednog dugog, radosnog leta.

Šta se dešava kada jednog lenjog i neposlušnog mačka gazda otera od kuće i on se prvi put u životu nađe u šumi? Uplašen susretom sa  nepoznatim žiteljima šume, nije svestan da se i oni, možda još više, boje njega. Iz ovog nesporazuma nastaje niz komičnih događaja.

OMILJENE KNJIGE MALOG JEŽA

Nakon dveju knjiga u kojima su opisane pustolovine našeg starog prijatelja Ježića, izdavačka kuća manastira Žiče objavila je i šest omiljenih Ježićevih knjižica koje je voleo da čita kada se nakon svojih pustolovina vraćao u svoj skromni dom.

Verujemo da će naše najmlađe čitaoce ove tople, duhovite i izvanredno ilustrovane slikovnice razveseliti, nasmejati, ganuti, ali i podstaći da se zamisle nad mudrim poukama koje u sebi sadrže.

Jedna od najdražih knjižica našeg prijatelja Ježića govori o tome kako je Bog belim radama ispunio želju da nekom donesu radost.

OMILJENE KNJIGE MALOG JEŽA

Nakon dveju knjiga u kojima su opisane pustolovine našeg starog prijatelja Ježića, izdavačka kuća manastira Žiče objavila je i šest omiljenih Ježićevih knjižica koje je voleo da čita kada se nakon svojih pustolovina vraćao u svoj skromni dom.
Verujemo da će naše najmlađe čitaoce ove tople, duhovite i izvanredno ilustrovane slikovnice razveseliti, nasmejati, ganuti, ali i podstaći da se zamisle nad mudrim poukama koje u sebi sadrže.

Vedra, topla i poučna priča o životu stanovnika šume iz ugla jednog malog ježa, uvodi nas u čudesni svet žitelja šume koji, svako na svoj način, svojim postojanjem slavi Boga i raduje mu se. 

Glavni junak ove povesti svojom neobičnom dobrotom menja živote svih oko sebe, čineći ih boljim i učeći ih da u svakoj životnoj situaciji sačuvaju veru u Boga, tražeći od NJega pomoć u nevolji i slaveći Ga i blagodareći Mu na daru života i na svim dobrima kojima nas svakodnevno obasipa.

Oni koji su živeli sa starcem Emilijanom u vreme kada se njegovo bratstvo nakon odlaska sa Meteora preselilo u manastir Simonopetru, sačuvali su u srcima sećanja na razgovore u kojima je starac izlagao svoje pouke duhovnim čedima.

Starac je često bez ikakve pripreme govorio o svojim omiljenim temama ili o onome što se odnosilo na svakodnevni život u manastiru. Ali, naročito je voleo da tumači žitije nekog svetitelja, na primer prepodobnog Nila Kalabrijskog, ili neko svetootačko štivo.
Tako je jednom počeo da tumači podvižničke pouke ave Isaije. Bio je to odličan izbor jer taj tekst veoma dobro izlaže učenje prvih egipatskih monaha četvrtog i petog veka.

Svojim tumačenjem on veoma precizno izražava duhovno predanje Crkve. Kao i svi veliki savremeni svetogorski duhovnici, starac Emilijan nije izlagao ništa svoje. Ništa nije dodavao, nije unosio nikakve novine. On je jedino prenosio ono nasleđe koje je došlo do nas od prvih vekova monaštva, ali je u njegovim ustima to učenje zadobijalo potpuno novi život i izuzetnu aktuelnost. To nije bilo naprosto prepričavanje, već izraz onoga što je sam starac Emilijan, vođen Duhom Svetim, iskusio. Kako je Duh Koji ga je vodio isti Onaj Koji je u davnini nadahnjivao avu Isaiju i sve drevne oce, između starčevih reči i drevnih tekstova vlada potpuno saglasje, zadivljujuća harmonija.

Čitaocima ove knjige želimo da osete kako se živa reč starca Emilijana sa tih stranica izliva u njihova srca, čas kao sladosna rosa koja osvežava mirom i radošću Svetog Duha, čas kao varnica koja rasplamsava usrđe i žarku želju da služimo našem voljenom Gospodu.

1. Pokajanija otverzi mi dveri: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glasovi osmi i šesti

2. Da ispravitsja: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas šesti

3. Ninje sili: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas peti

4. Aliluja: Se ženih: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas osmi

5. Čertog tvoj: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas treći

6. Grjadij Gospod k voljnoj strasti: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas prvi

7. Statija pervaja, / melos drevni, prepev monahinja Manastira Žiče, glas peti

8. Statija vtoraja, / melos drevni, prepev monahinja Manastira Žiče, glas peti

9. Statija tretija, / melos drevni, prepev monahinja Manastira Žiče, glas treći

10. Da molčit: / melos Jakova Protopsalta, prepev Nikolaja Triandafilova, glas peti

11. Voskresni Bože: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas sedmi

Autor: Arhimandrit Emilijan

Prevod: Marina Veljković Đurović

Štampa: meki povez, 23cm

Strana: 304