Čuj, dobro dete moje. Odgovori mitropolita Pavla na pitanja mladih.

Ovaj flajer predstavlja posni kuvar malog formata u kome se na 8 strana nalazi više od 10 recepata za posne hlebove, na ulju i vodi, uključujući i recept za Mladenčiće koji se tradicionalno prave za praznik Mladenaca.

Izdavač: Beseda
Strana: 520
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 14 x 21 cm
Godina izdanja: 2014

Škola duhovnog uzrastanja po svetim starcima. Dodatak: mali rečnik pravoslavnog podvižništva.

Otačnik je knjiga očinstva – onog večnog i neprolaznog očinstva u svetu u kome su i očinstvo i majčinstvo prezreni i odbačeni od ljudi ogrezlih u zaborav Boga i samozaborav. Povratak u doba drevnog hrišćanstva, kada je Duh Sveti pokretao ljude na podvige koji nas i danas zapanjuju, pomaže nam da shvatimo koliko nam je Božje ljubavi i milosrđa potrebno da bismo, makar po smeru volje, ličili na naše duhovne pretke. Razgovarajte sa najvećim podvižnicima u istoriji Crkve, čitajući pouke Otačnika.

Sveti car Konstantin i Milanski edikt 313. Godine sadrži tekstove A. I. Brilijantova, V. V. Bolotova, A. P. Lebedeva, A. A. Spaskog i episkopa Atanasija (Jevtića) koji se temeljno bave životom i delom Svetog Cara Konstantina, vremenom njegove vladavine, zakonima tadašnje države, borbama Hrišćanstva sa neznaboštvom, i samim Milanskim ediktom.

Potresno svedočanstvo o hrabrim i odvažnim kćerima Srbija koje su branile obraz i čast svog naroda u Prvom svetskom ratu, o kojima je svetska štampa pisala sa divljenjem, a čuveni francuski generali, poput Franše D’Eperea, u njima videli veliku uzdanicu za odbranu od neprijatelja. Svetska štampa donosila je njihove slike na svojim naslovnim stranama i sa divljenjem izveštavala o junačkim podvizima velike Milunke Savić, srpske Jovanke Orleanke, i Sofije Jovanović, čuvene braniteljke Beograda.Antonije Đurić pripoveda nam o podvizima i junaštvu odvažne Vasilije Vukotić, ćerke serdar Janka Vukotića, Nataliji Bjelajac, hrabroj Slovenki koja je napustila rodni Maribor i pošla da brani srpsku zemlju. Tu su i priče o Marici Savić, Milosavi Perunović, Lenki Rabasović i mnogim drugim heroinama koje su preživele sve strahote Albanije i hrabro zakoračile na Solunski front, kako bi učestvovale u oslobađanju svoje voljene otadžbine….

Ja sam ih gledao i na ratištu, s puškom i bombom u ruci, i u bolnicama, u kojima su na materinske i sestrinske grudi privijale ranjene junake, i u povlačenju kroz neprohodne albanske gudure, gde se na nemoćne i slomljene bolom pucalo u leđa iz zaseda, i u kojima semasovno umiralo od gladi i zime… Gledao ih i divio im se! Ni straha, ni kolebanja, ni suza, ni uzdaha! Nije bilo žrtve koju one ne bi mogle da podnesu za svoju otadžbinu. To su odvažne kćeri Srbije, majke i sestre junaka sa Cera i Kolubare, mojih ratnih drugova, kojima je otadžbina bila preča od života i koje su, birajući između poniženja i smrti – izabrale smrt…
   - Anri Barbi, francuski književnik