la Selavri, Sveti Jovan Kronštatski – duhovni otac Rusije

Život bez molitve je život kome nedostaje njegova najvažnija dimenzija. Značaj molitve je u tome da se samim životom otkrije i utvrdi činjenica da sav stvoreni svijet, kao i čovjek u njemu ima dimenziju vječnosti. Ovaj zbornik o molitvi je samo mali dio ogromnog iskustva Mitropolita Antonija Bluma koji se, zbog svog arhipastirskog i duhovničkog rada, sav pretvorio u živu knjigu Duha Svetoga.

Богато илустрована историја за децу кроз бајковите приче упознаје децу са српском прошлошћу, од праисторије преко средњег века и владавине Немањића, преко хајдука и ускока до владавине краља Александра Карађорђевића. Књига је пуна познатих и мање познатих детаља из историје па ће и одрасли читајући књигу деци моћи штошта да науче о прошлости српског народа.

Свака прича ове књиге обликована је пажљиво и са љубављу, тако да остави упечатљив траг у срцу и памћењу читаоца. Књига Историја Срба за децу у 100 прича има за циљ да деца заволе српску историју и постану људи који ће живети и радити Богу на славу, родитељима на радост и понос, а цркви и отаџбини у корист.

Glava 1.

O tome da je dužnost pravoslavnih hrišćana da se često pričešćuju Božanskim Telom i Krvlju Gospoda našeg.

Svim pravoslavnim hrišćanima zapovest o čestom pričešćivanju daje se, kao prvo, vladičanskim zapovestima Gospoda našega Isusa Hrista, kao drugo, delima i pravilima svetih Apostola i sveštenih Sabora, kao i svedočanstvima božanstvenih Otaca, kao treće, samim rečima, činom o sveštenodejstvom svete Liturgije, i najzad, kao četvrto, samim Svetim Pričešćem …

Blažena starica Makrina (u svijetu Marija Vasopulu), igumanija manastira Panagije Odigitrije blizu grada Volosa, duhovno je čedo starca Josifa Isihaste (+1959) i starca Jefrema Filotejskog (Arizonskog). Starica je više od trideset godina – od 1963. do 1995. rukovodila manastirom koji je osnovan po blagoslovu velikog starca Josifa Isihaste. Zadobila je mnogobrojne duhovne darove i udostojila se visokih duhovnih stanja.

Starica Makrina se upokojila u Nedelju svih Svetih, 22. maja /4. juna 1995. Nekoliko dana pred smrt stalno je viđala Bogorodicu u svojoj keliji. Iz njenog manastira izašle su monahinje koje su preporodile nekoliko grčkih manastira, a sestre iz tih obitelji poslate su u Ameriku. Starac Jefrem je sve vrijeme težio da naseli svoje manastire sestrama iz Portarije, jer su te monahinje prošle jedinstvenu duhovnu školu i bile su veoma duhovno iskusne. Danas u Grčkoj arhiepiskopiji Severne Amerike već ima 11 ženskih manastira i svaki od njih vodi poreklo od starca Josifa Isihaste.

knjiga 1: Pravila pravoslavne crkve sa tumačenjima
knjiga 2: Pravila pravoslavne crkve sa tumačenjima
knjiga 3: Slavenski apostoli Kirilo i Metodije i istina pravoslavlja
knjiga 4: Pravoslavna Dalmacija
knjiga 5: Pravoslavno crkveno pravo
knjiga 6: Crkveno kazneno pravo
knjiga 7: Autobiografija; studije; članci

Mitropolit Kalist Ver svedoči da "izvorno čovekovo biće nije egocentrično, već ekocentrično. Ja se ne pojavljuje kao πρόσωπον - ličnost sve dok ja, po liku Svete Trojice, nije okrenuto licem prema drugima, dok im ne pogledam u oči i ne dozvolim njima da pogledaju u moje... Ako se odvažimo da zaista budemo 'kopije Trojice', moći ćemo da preokrenemo svet".

Stoga su Kalistove oči bile okrenute ka svim narodima, pa tako i prema srpskom. Bio je prijatelj srpskih teologa sa kojima se susretao na teološkim skupovima, a Srbiju je često posećivao. Samo na Kosovu i Metohiji je bio tri puta, a prvi put daleke 1971. godine tamo išao autobusom sa grupom hodočasnika. "Srbija je od 14. veka bila mesto martirijuma... Sećanje na Kosovo treba da nastavi da cveta. To je jedan od najlepših darova Pravoslavne Crkve svetu - osećaj lepote kao Božijeg svojstva i svojstva hrišćanskog života". Tako je Kalist govorio na redstavljenju monografije Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije, 14. februara 2016. godine u Oksfordu koju je on i organizovao.

(iz Uvodnog slova Episkopa Maksima zapadno američkog)

Putevi pravoslavnog bogoslovlja u 20.veku neraskidivo su vezani za imena protejereja Georgija Vasiljeviča Forovskog (1893-1979) i protojereja Aleksandra Dimitrijeviča Šmemana (1921-1983).Florovski je, pre svega, bio poznat kao rodonačelnik neopatrističkog pravca u pravoslavnom bogoslovlju, dok se za Šmemana vezuje liturgijsko obnavljanje pravoslavnog crkvenog života u SAD i drugim zemljama. Ova knjiga otvara novu stranicu njihove stvaralačke biografije u periodu 1947. do 1955.godine, kada su im se putevi ukrstili.