Monah Josif Dionisijatski, Jeromonah Haralampije Dionisijatski: prostosrdačni učitelj umne molitve

Mitropolit Kalist Ver svedoči da "izvorno čovekovo biće nije egocentrično, već ekocentrično. Ja se ne pojavljuje kao πρόσωπον - ličnost sve dok ja, po liku Svete Trojice, nije okrenuto licem prema drugima, dok im ne pogledam u oči i ne dozvolim njima da pogledaju u moje... Ako se odvažimo da zaista budemo 'kopije Trojice', moći ćemo da preokrenemo svet".

Stoga su Kalistove oči bile okrenute ka svim narodima, pa tako i prema srpskom. Bio je prijatelj srpskih teologa sa kojima se susretao na teološkim skupovima, a Srbiju je često posećivao. Samo na Kosovu i Metohiji je bio tri puta, a prvi put daleke 1971. godine tamo išao autobusom sa grupom hodočasnika. "Srbija je od 14. veka bila mesto martirijuma... Sećanje na Kosovo treba da nastavi da cveta. To je jedan od najlepših darova Pravoslavne Crkve svetu - osećaj lepote kao Božijeg svojstva i svojstva hrišćanskog života". Tako je Kalist govorio na redstavljenju monografije Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije, 14. februara 2016. godine u Oksfordu koju je on i organizovao.

(iz Uvodnog slova Episkopa Maksima zapadno američkog)

Glava 1.

O tome da je dužnost pravoslavnih hrišćana da se često pričešćuju Božanskim Telom i Krvlju Gospoda našeg.

Svim pravoslavnim hrišćanima zapovest o čestom pričešćivanju daje se, kao prvo, vladičanskim zapovestima Gospoda našega Isusa Hrista, kao drugo, delima i pravilima svetih Apostola i sveštenih Sabora, kao i svedočanstvima božanstvenih Otaca, kao treće, samim rečima, činom o sveštenodejstvom svete Liturgije, i najzad, kao četvrto, samim Svetim Pričešćem …

Pouke Svetog Pajsija Svetogorca za svaki dan u godini.
 

Potresno svedočanstvo o hrabrim i odvažnim kćerima Srbija koje su branile obraz i čast svog naroda u Prvom svetskom ratu, o kojima je svetska štampa pisala sa divljenjem, a čuveni francuski generali, poput Franše D’Eperea, u njima videli veliku uzdanicu za odbranu od neprijatelja. Svetska štampa donosila je njihove slike na svojim naslovnim stranama i sa divljenjem izveštavala o junačkim podvizima velike Milunke Savić, srpske Jovanke Orleanke, i Sofije Jovanović, čuvene braniteljke Beograda.Antonije Đurić pripoveda nam o podvizima i junaštvu odvažne Vasilije Vukotić, ćerke serdar Janka Vukotića, Nataliji Bjelajac, hrabroj Slovenki koja je napustila rodni Maribor i pošla da brani srpsku zemlju. Tu su i priče o Marici Savić, Milosavi Perunović, Lenki Rabasović i mnogim drugim heroinama koje su preživele sve strahote Albanije i hrabro zakoračile na Solunski front, kako bi učestvovale u oslobađanju svoje voljene otadžbine….

Ja sam ih gledao i na ratištu, s puškom i bombom u ruci, i u bolnicama, u kojima su na materinske i sestrinske grudi privijale ranjene junake, i u povlačenju kroz neprohodne albanske gudure, gde se na nemoćne i slomljene bolom pucalo u leđa iz zaseda, i u kojima semasovno umiralo od gladi i zime… Gledao ih i divio im se! Ni straha, ni kolebanja, ni suza, ni uzdaha! Nije bilo žrtve koju one ne bi mogle da podnesu za svoju otadžbinu. To su odvažne kćeri Srbije, majke i sestre junaka sa Cera i Kolubare, mojih ratnih drugova, kojima je otadžbina bila preča od života i koje su, birajući između poniženja i smrti – izabrale smrt…
   - Anri Barbi, francuski književnik

Autor: Starac Emilijan Simonopetritski

Godina: 2021.

Prevod sa grčkog: Maja Rašović

Strana: 36

Format: meki povez, 16 cm

1. Prvi tom obuhvata dve grupe tekstova: jednu sačinjavaju najstariji sačuvani poreci, odnosno ustavi svetih liturgija grčkog i slovenskog govornog područja od VIII do XVI stoleća (njih 20 na broju).

2. Drugi tom sadrži Liturgiju Sv. Apostola Jakova Brata Gospodnjeg po telu, Prvog Episkopa Jerusalimskog, koja se u Pravoslavnoj Crkvi služi do danas neprekidno. Dalje u knjizi su Liturgija Sv. Vasilija i Liturgija Sv. Zlatousta iz najstarijeg sačuvanog slovenskog Služebnika, poznatog rusko-slovenskog Služebnika Varlaama Hutinskog, s kraja 12. vek.

3. Na početku trećeg toma se nalazi prevod Liturgije Sv. Apostola Marka, drevne Liturgije Apostolske Aleksandrijske Crkve, onako kako je ona došla do nas.

4. U četvrtom tomu iznose se istine i tajne i praksa Sveštenosluženja i Pričešća ove najveće nebozemne Bogočovečanske Tajne Hristove – Božanske Evharistije – Liturgije