Hilandarski monah Lazar, Prvi srpski časovničar, Gordana Tošić, Milutin Tadić

Izdavač: Obraz svetački

Strana: 386 

Povez: tvrdi

Blažena starica Makrina (u svijetu Marija Vasopulu), igumanija manastira Panagije Odigitrije blizu grada Volosa, duhovno je čedo starca Josifa Isihaste (+1959) i starca Jefrema Filotejskog (Arizonskog). Starica je više od trideset godina – od 1963. do 1995. rukovodila manastirom koji je osnovan po blagoslovu velikog starca Josifa Isihaste. Zadobila je mnogobrojne duhovne darove i udostojila se visokih duhovnih stanja.

Starica Makrina se upokojila u Nedelju svih Svetih, 22. maja /4. juna 1995. Nekoliko dana pred smrt stalno je viđala Bogorodicu u svojoj keliji. Iz njenog manastira izašle su monahinje koje su preporodile nekoliko grčkih manastira, a sestre iz tih obitelji poslate su u Ameriku. Starac Jefrem je sve vrijeme težio da naseli svoje manastire sestrama iz Portarije, jer su te monahinje prošle jedinstvenu duhovnu školu i bile su veoma duhovno iskusne. Danas u Grčkoj arhiepiskopiji Severne Amerike već ima 11 ženskih manastira i svaki od njih vodi poreklo od starca Josifa Isihaste.

Broj strana: 367

Izdavač: Manastir Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana, Vranje

Format: 15x23.5 cm

„TEOMITORIKON“, antologija crkvenih tekstova i ikona u čast Presvete Bogorodice Marije.
Ova knjiga predstavlja prvi tom zbornika svetootačkih tekstova o Presvetoj Bogorodici, koji obuhvata rodoslov, začeće i rođenje Majke Božije. U pripremi su ostala četiri toma u kojima autor donosi svoj izbor tekstova najrečitijih crkvenih spisatelja i besednika koji su govorili o ličnosti Presvete Bogorodice i pojedinostima iz Njenog života.

Strana: 677
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 15x21.5 cm
Godina izdanja: 2012

Ovaj flajer predstavlja posni kuvar malog formata u kome se na 8 strana nalazi više od 20 recepata za posne salate, na ulju i vodi.
 

Izdavač: Obraz svetački

Godina izdanja: 2022

Strana: 367

Povez: meki

Prvobitni izgled i struktura Božanske Liturgije nisu oduvek bili onakvi kakvi su danas. Kao što se svaki živi organizam razvija, tako i veta Liturgija, kao delo naroda Božjeg i živi organizam Crkve, nije izbegla tu zakonitost. Jednostavna i kratka u prvim hrišćanskim godinama, ona se postepeno oblikovala u sjajno i veličanstveno delo koje vernici danas savršavaju i u kome učestvuju.