Распуст у завичају, Мирсини Вигопулу

Петнаести август увек је био врхунац лета за Манолиса и Деспину. Кућу баке и деке, на једној падини у Епиру, не би мењали ни за шта на свету. Ове године, међутим, све је другачије, под сенком тешкоће изазова с којима се суочава не само њихова отаџбина, већ и људи, посебно млади.
Дека, пак, узима ствари у своје руке. Вођен великом љубављу према Светом Козми Етолском, прича им о његовом животу и пророчанствима, подстичући их, пре свега, да га упознају лично, да стопама Светог Козме крену планинским стазама пуним прича и легенди.
Путујући заједно, читава породица не само да открива истину у речима светитеља, већ учи да поново живи с нечим што је одавно изгубила, а то је нада.
Дека, бака, родитељи и унуци удружују снаге, одлучни да нађу начина да свој завичај спасу заборава. Светитељ им је, наравно, био надахнуће, али ту благословену мисао морали су сами претворити у дело.