О нама

"Жича је лепа зато што је жива, а та лепота нас је понела далеком исходу. "

Тешко је и замислити раздобље дуго осам векова, а камоли у њему потпуно сагледати трајање једног манастира. А баш толико је прошло од подизања Жиче, време испуњено непоновљивим полетом, на чијем почетку стоји оснивање српског краљевства и српске цркве, време у које су своју моћ и своје духовне снаге уткали најзнаменитији и најумнији људи онога доба, али и време силних разарања и вечитих обнова. Зато је Жича, можда више од свих наших манастира, постала симбол српског народа, његових најсјајнијих успона и клонућа, његовог упорног трајања између Истока и Запада и његове непрекидне тежње савршеном и непролазном.

Векови који су уследили донели су јој велика разарања, пустошења, отимања имања и реликвија, али вазда су налажене нове снаге, средства и знања да Жича поново оживи и да у животу народа и цркве заузме оно место које су јој наменили први оснивачи, Свети Сава и Стефан Првовенчани.

Осам векова постојања Жича дочекује испуњена бројним сестринством, свакодневним богослужењем и молитвама, са обновљеном црквом и беспрекорно уређеним манастиром.

Бројне су монашке радионице у којима монахиње стварају сувенире и права уметничка дела. Надалеко је позната иконописачка радионица Манастира Жиче, основана 1978. године, која негује византијски стил осликавања и чије иконе и иконостаси красе многе православне храмове и домове широм Србије и света.

Осим тога, сестринство Манастира Жиче је последњих петнаестак година обновило издавачку делатност. Почев од Светог Саве, који је управо на овом месту отпочео своју просветитељску мисију, па све до светог владике Николаја жичког у време чијег епископствовања се у Жичи налазила штампарија, у овој светињи се ткала непрекинута нит српске књижевне речи. Издавачка кућа манастира Жиче је објавила бројне преводе књига са грчког и руског језика. На странама које следе наћићете кратак опис и изглед свих књига и њихове цене.

У оквиру великог манастирског комплекса засађено је воће на више од 7ха земље, а у манастирској башти, поред производње у пластеницима, на отвореном простору гаји се разно поврће. У воћњаку има разних врста воћа, као што су: винова лоза, јабука, бресква, крушка, кајсија, шљива, вишња, трешња, лешник и ситно јагодичасто воће (аронија, боровница, рибизла).

Садњом воћа, родила се и идеја о његовој преради, па је производња ликера и сокова постала још једна од мноногобројних активности ове монашке заједнице. У процесу производње Манастир Жича има имплементиран HACCP систем. Производња се обавља у складу са захтевима HACCP, ДПП и ДХП, као и према упутству Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде од 2011. године.
Од прерађеног воћа производе се и мање количине вина, ракије и сирћета.

"Кратак је био наш боравак у Жичи. Али смо поседели на месту где нема страха од сиромаштва, од болести, од смрти. Кратко време, али ипак осетисмо да сваки човек може бити господар над земним животом, осетисмо бар нешто од духовног јунаштва монашког. И још, у ове тмурне дане претњи и опасности од осионости људских и глади земаљских, осетисмо и потврдисмо оно наше старо: да је патриотизам, баш наш патриотизам, недељив од вере и светиње. Љубав за оно што не може прећи у лично, у кукавичку бригу о материјалном поседу, у себичне и безумне тежње да смо увек здрави и увек далеко од смрти – та пожртвована љубав једна је према Богу и према Отаџбини. " Исидора Секулић