Издаваштво Манастира Жиче

Ведра, топла и поучна прича о животу становника шуме из угла једног малог јежа, уводи нас у чудесни свет житеља шуме који, свако на свој начин, својим постојањем слави Бога и радује му се.

Главни јунак ове повести својом необичном добротом мења животе свих око себе, чинећи их бољим и учећи их да у свакој животној ситуацији сачувају веру у Бога, тражећи од Њега помоћ у невољи и славећи Га и благодарећи Му на дару живота и на свим добрима којима нас свакодневно обасипа.

Они који су живели са старцем Емилијаном у време када се његово братство након одласка са Метеора преселило у манастир Симонопетру, сачували су у срцима сећања на разговоре у којима је старац излагао своје поуке духовним чедима.

Старац је често без икакве припреме говорио о својим омиљеним темама или о ономе што се односило на свакодневни живот у манастиру. Али, нарочито је волео да тумачи житије неког светитеља, на пример преподобног Нила Калабријског, или неко светоотачко штиво.
Тако је једном почео да тумачи подвижничке поуке аве Исаије. Био је то одличан избор јер тај текст веома добро излаже учење првих египатских монаха четвртог и петог века.

Својим тумачењем он веома прецизно изражава духовно предање Цркве. Као и сви велики савремени светогорски духовници, старац Емилијан није излагао ништа своје. Ништа није додавао, није уносио никакве новине. Он је једино преносио оно наслеђе које је дошло до нас од првих векова монаштва, али је у његовим устима то учење задобијало потпуно нови живот и изузетну актуелност. То није било напросто препричавање, већ израз онога што је сам старац Емилијан, вођен Духом Светим, искусио. Како је Дух Који га је водио исти Онај Који је у давнини надахњивао аву Исаију и све древне оце, између старчевих речи и древних текстова влада потпуно сагласје, задивљујућа хармонија.

Читаоцима ове књиге желимо да осете како се жива реч старца Емилијана са тих страница излива у њихова срца, час као сладосна роса која освежава миром и радошћу Светог Духа, час као варница која распламсава усрђе и жарку жељу да служимо нашем вољеном Господу.

У овој књизи, Старац Емилијан тумачи житије Светог Нила Калабријског и кроз тумачење житија пружа животворне поуке монасима, којима је књига и намењена.

Житије преподобног Нила Калабријског, названог Нови, највероватније је написао један од њему блиских ученика. И поред тога, биограф нам не даје податке о години рођења ни упокојења Преподобнога, нити друге конкретне датуме. На основу мермерне плоче, коју је игуман манастира Криптофери, Николај, уградио у капелу посвећену ктиторима, закључујемо да се преподобни упокојио 1004. године. Преподобни је, дакле, живео између 10. и 11. века. Према другој глави његовог Житија, родио се у Рисијану Калабријском, граду који је Пресвета Богородица особито штитила. Био је дар Божији родитељима, који су га заузврат са радошћу принели да служи у храму Пресвете Богородице. Наш Светитељ назива се Нови у односу на преподобнога Нила из 5. века, али древан је јер постоје многи новији светитељи, чак и овде, у Светој Гори. Светитељ је живео природно и једноставно, као и сви други људи, али је истовремено имао и способност да слуша глас Божији. У лику његовом видимо човека који жели да живи подвижнички живот. 

На првој страници књиге издвојили смо једну мисао: „Монах је најјачи човек на целом свету. Све може да учини померивши само прст. И демони га се плаше и Светитељи му служе; све је у његовим рукама. Али може да постане и једно немоћно, анемично створење. Штета је да будемо такви!“

1. Покајанија отверзи ми двери: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, гласови осми и шести

2. Да исправитсја: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас шести

3. Ниње сили: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас пети

4. Алилуја: Се жених: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас осми

5. Чертог твој: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас трећи

6. Грјадиј Господ к вољној страсти: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас први

7. Статија перваја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети

8. Статија втораја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети

9. Статија третија, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас трећи

10. Да молчит: / мелос Јакова Протопсалта, препев Николаја Триандафилова, глас пети

11. Воскресни Боже: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас седми

Аутор: Архимандрит Емилијан

Превод: Марина Вељковић Ђуровић
Штампа: меки повез, 23цм

Страна: 304

Преводилац: Марина Вељковић
Број страна: 390
Година: 2019.

Аутор: Старац Емилијан Симонопетритски

Година: 2021.

Превод са грчког: Маја Рашовић

Страна: 36

Формат: меки повез, 16 цм

Преводилац: Марина Вељковић
Број страна: 181 стр.
Година: 2019.

Садржај:

1.       Приђите примите светлост
2.       Васкрсење Твоје
3.       Христос васкрсе
4.       Канон Пасхе, прва и трећа песма
5.       Ипакој
6.       Канон Пасхе, четврта, пета и шеста песма
7.       Кондак Пасхе
8.       Канон Пасхе, седма и осма песма
9.       Канон Пасхе, девета песма
10.   Свјетилен
11.   Хвалитне стихире
12.   Пасхалне стихире
13.   Слава: Васкрсења је дан
14.   Причастен: Тело Христово

Аутор: Архимандрит Емилијан
Превод: Марина Вељковић
Штампа: меки повез, 23цм

Страна: 415