Птице небеске: Живот и подвизи светогораца данас

Наш живот се формира на нашим ранама (траумама). Све што живимо заправо су губици које смо или преобразили у живот, или су постали наш пакао. Цели наш живот јесте борба да таму претворимо и преобликујемо у светлост. Да узмемо необрађени, хаотични материјал своје душе, пун губитака и рана (траума) и да му уз помоћ благодати Божије дамо облик и лепоту. То је најважннија битка у нашем животу, како да пакао преобразимо у рај.

Како да траума постане чудо. Како да рана постане живот. 

Књига Слово о трезвеноумљу – Тумачење Светог Исихија садржи тумачења Слова о трезвеноумљу Светог Исихија која је оставио Старац Емилијан, а настала је на основу његових усмених поука које је изговорио у Свештеноблаговештењској обитељи Ормилији и у Свештеном манастиру Симонопетри у периоду 1986-1987. године.

Потресна прича о човеку у коме је Богочовек постао смисао живота.
 

1. Покајанија отверзи ми двери: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, гласови осми и шести

2. Да исправитсја: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас шести

3. Ниње сили: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас пети

4. Алилуја: Се жених: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас осми

5. Чертог твој: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас трећи

6. Грјадиј Господ к вољној страсти: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас први

7. Статија перваја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети

8. Статија втораја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети

9. Статија третија, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас трећи

10. Да молчит: / мелос Јакова Протопсалта, препев Николаја Триандафилова, глас пети

11. Воскресни Боже: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас седми

Страна: 582
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2014

Митрополит Калист Вер сведочи да "изворно човеково биће није егоцентрично, већ екоцентрично. Ја се не појављује као πρόσωπον - личност све док ја, по лику Свете Тројице, није окренуто лицем према другима, док им не погледам у очи и не дозволим њима да погледају у моје... Ако се одважимо да заиста будемо 'копије Тројице', моћи ћемо да преокренемо свет".

Стога су Калистове очи биле окренуте ка свим народима, па тако и према српском. Био је пријатељ српских теолога са којима се сусретао на теолошким скуповима, а Србију је често посећивао. Само на Косову и Метохији је био три пута, а први пут далеке 1971. године тамо ишао аутобусом са групом ходочасника. "Србија је од 14. века била место мартиријума... Сећање на Косово треба да настави да цвета. То је један од најлепших дарова Православне Цркве свету - осећај лепоте као Божијег својства и својства хришћанског живота". Тако је Калист говорио на редстављењу монографије Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, 14. фебруара 2016. године у Оксфорду коју је он и организовао.

(из Уводног слова Епископа Максима западно америчког)