ЦД Божанствена Литургија – Поје хор монахиња манастира Жиче

Страна: 539
Језик: српски, енглески и руски
Издаје: Манастир Студеница
Година: 2018.
Димензије: 16.5х24.5 цм

Дуга није заклон развратницима него онима који су заслужили Божију милост. Свети Максим Исповедник, штавише, говори да је "дугу поставио (Бог) да бисмо разумели да пријатељство Господње према нама представља рат против наших противника". Бог је поставио Логоса као дугу у облак овога света да човечанство не буде више потопљено водом зла. Дуга, другим речима, изображава оваплоћеног Логоса, преко кога се остварује завет Бога са људима. Савез Бога са старозаветним праведником и његовим синовима представља вечни савез мира између Бога и Цркве коју изображава Нојева барка. Дуга, пак, јесте слика благодатног дејства у душама које долази од Христа - Сунца правде. 

Потресно сведочанство о храбрим и одважним кћерима Србија које су браниле образ и част свог народа у Првом светском рату, о којима је светска штампа писала са дивљењем, а чувени француски генерали, попут Франше Д’Епереа, у њима видели велику узданицу за одбрану од непријатеља. Светска штампа доносила је њихове слике на својим насловним странама и са дивљењем извештавала о јуначким подвизима велике Милунке Савић, српске Јованке Орлеанке, и Софије Јовановић, чувене бранитељке Београда.Антоније Ђурић приповеда нам о подвизима и јунаштву одважне Василије Вукотић, ћерке сердар Јанка Вукотића, Наталији Бјелајац, храброј Словенки која је напустила родни Марибор и пошла да брани српску земљу. Ту су и приче о Марици Савић, Милосави Перуновић, Ленки Рабасовић и многим другим хероинама које су преживеле све страхоте Албаније и храбро закорачиле на Солунски фронт, како би учествовале у ослобађању своје вољене отаџбине….

Ја сам их гледао и на ратишту, с пушком и бомбом у руци, и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседа, и у којима семасовно умирало од глади и зиме… Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве коју оне не би могле да поднесу за своју отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти – изабрале смрт…
   - Анри Барби, француски књижевник

О великим руским писцима: Пушкин, Гогољ, Тургењев, Достојевски, Толстој, Чехов, Булгаков; из пера руског свештенства: Јован Шаховској, Константин Мочуљски, Георгије Флоренски, Павле Евдокимов, Валериј Духањин…