Сви смо једно у Христу - разговори са Митрополитом Амфилохијем, Јелица Роћеновић

Издавач: Манастир Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Врање

Формат: 15x23.5 цм

Страна: 652
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15.5x21.5 cm
Година издања: 2007

Ову молитву преподобног Јефрема Сирина свети Лука Кримски назива молитвом чистог срца зато што се, како вели, излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу. Свети Јефрем Сирин моли Бога да га избави од свега што је порочно и Богу мрско и да га удостоји врлина.

***

„Ви знате да је ово молитва преподобног Јефрема Сирина. О њој сам вам већ понешто говорио.

Зашто наша света Црква овој молитви поклања посебно место у богослужењу и зашто се толико пута понавља на богослужењима током Великог поста?

Свакако не без разлога! Верујем да разлог срцем и сами осећате јер ова молитва, као ни једна друга, продире у само срце и човек осећа њену изузетну и јединствену моћ, њену божанску моћ. То је зато што се ова молитва излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу, ума који је постао причасник Христовог ума. Отуда таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце.

Без обзира што је веома кратка, она садржи огромно богатство мисли и осећања, па зато о богатству те чудесне молитве треба често и говорити..."

(Извод из књиге)

1. Први том обухвата две групе текстова: једну сачињавају најстарији сачувани пореци, односно устави светих литургија грчког и словенског говорног подручја од VIII до XVI столећа (њих 20 на броју).

2. Други том садржи Литургију Св. Апостола Јакова Брата Господњег по телу, Првог Епископа Јерусалимског, која се у Православној Цркви служи до данас непрекидно. Даље у књизи су Литургија Св. Василија и Литургија Св. Златоуста из најстаријег сачуваног словенског Служебника, познатог руско-словенског Служебника Варлаама Хутинског, с краја 12. век.

3. На почетку трећег тома се налази превод Литургије Св. Апостола Марка, древне Литургије Апостолске Александријске Цркве, онако како је она дошла до нас.

4. У четвртом тому износе се истине и тајне и пракса Свештенослужења и Причешћа ове највеће небоземне Богочовечанске Тајне Христове – Божанске Евхаристије – Литургије

Митрополит Калист Вер сведочи да "изворно човеково биће није егоцентрично, већ екоцентрично. Ја се не појављује као πρόσωπον - личност све док ја, по лику Свете Тројице, није окренуто лицем према другима, док им не погледам у очи и не дозволим њима да погледају у моје... Ако се одважимо да заиста будемо 'копије Тројице', моћи ћемо да преокренемо свет".

Стога су Калистове очи биле окренуте ка свим народима, па тако и према српском. Био је пријатељ српских теолога са којима се сусретао на теолошким скуповима, а Србију је често посећивао. Само на Косову и Метохији је био три пута, а први пут далеке 1971. године тамо ишао аутобусом са групом ходочасника. "Србија је од 14. века била место мартиријума... Сећање на Косово треба да настави да цвета. То је један од најлепших дарова Православне Цркве свету - осећај лепоте као Божијег својства и својства хришћанског живота". Тако је Калист говорио на редстављењу монографије Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, 14. фебруара 2016. године у Оксфорду коју је он и организовао.

(из Уводног слова Епископа Максима западно америчког)