Улогуј се
Овај флајер на 8 страна садржи кратак историјат слављења славе у Србији и житије Светог Василија Острошког.
1. Покајанија отверзи ми двери: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, гласови осми и шести
2. Да исправитсја: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас шести
3. Ниње сили: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас пети
4. Алилуја: Се жених: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас осми
5. Чертог твој: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас трећи
6. Грјадиј Господ к вољној страсти: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас први
7. Статија перваја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети
8. Статија втораја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети
9. Статија третија, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас трећи
10. Да молчит: / мелос Јакова Протопсалта, препев Николаја Триандафилова, глас пети
11. Воскресни Боже: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас седми
ЦД Божанствена Литургија сниман је у цркви Св. Спаса у којој монахиње свакодневно славе Бога и Његове свете угоднике, и доноси нам одјек оних истих богослужења која се у манастиру Жичи већ 800 година врше без прекида.
Ова књига представља збирку реалистички конципираних прича са кореном у стварности. Оне су можда сурове по садржају и догађајима без опоравка ни протеком деценија, али не носе осветољубиву нити песимистичку поруку. Већина прича је повезана по времену и догађајима, и у њиховој основи, као садржај или оквир, је рат који је "срце таме" нашег рода и зато није посматран са историјског становишта ни са моралног, психолошког или социолошког.
Митрополит Нектарије Антонопулос сусрео се са Светом Гором још као дете, када су монаси манастира Ксиропотама донели у Атину честицу Часног и Животоворног крста Господњег, и када је цела његова породица пошла да му се поклони.
Деценијама је ишао у Градину Мајке Божје, сретао дивне старце и учитеље, и писао дневнике.
У њима се чувају оригинални записи о сусретима и разговорима са светогорским оцима, са свим њиховим ширинама и дубинама, али у пуној њиховој људскости, која није безгрешност, него смерност и свест о сопственој ограничености пред Безмерним.
Велики део књиге посвећен је старцима Јефрему Катунакијсом, ученику оца Јосифа Исихасте и Пајсију Светогорцу.