Улогуј се
Преводилац: Марина Вељковић
Број страна: 181 стр.
Година: 2019.
Страна: 545
Повез: тврди са омотом
Писмо: ћирилица
Формат: 22 цм
Година издања: 2016
Богато илустрована историја за децу кроз бајковите приче упознаје децу са српском прошлошћу, од праисторије преко средњег века и владавине Немањића, преко хајдука и ускока до владавине краља Александра Карађорђевића. Књига је пуна познатих и мање познатих детаља из историје па ће и одрасли читајући књигу деци моћи штошта да науче о прошлости српског народа.
Свака прича ове књиге обликована је пажљиво и са љубављу, тако да остави упечатљив траг у срцу и памћењу читаоца. Књига Историја Срба за децу у 100 прича има за циљ да деца заволе српску историју и постану људи који ће живети и радити Богу на славу, родитељима на радост и понос, а цркви и отаџбини у корист.
Потресно сведочанство о страдању Срба у "Жутој кући" (Бурељ, Албанија). Прве податке о томе проследио је Јохан, Немац коме је пресађено српско срце, још далеке 2003. године. Снови његовог донора водили су га од Италије, преко Косова до Албаније... Роман је написан по истинитом догађају. Специјално признање Академије "Иво Андрић" за роман
Ова књига је настала на основу „Библије за децу“ протојереја Александра Соколова, а превод и прилагођавање текста дело су сестринства манастира Жиче. „Стари завет у причама за децу“ обухвата стотинак прича које покривају широк период од стварања света па све до доласка на земљу Господа нашег Исуса Христа.
Догађаји свештене историје описани су на занимљив и приступачан начин, кроз приче које дочаравају дух тог времена и етос изабраног народа, као и карактер његових најистакнутијих личности и њихову веру и дубоку оданост Богу која се вековима калила кроз разноврсне тешкоће и искушења.
Посебну вредност књиге представљају илустрације талентованог сликара Бојана Миљковића које на оригиналан и аутентичан начин осликавају духовну вертикалу овог несвакидашњег штива.
Страна: 520
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 цм
Година издања: 2009
Свети цар Константин и Милански едикт 313. Године садржи текстове А. И. Брилијантова, В. В. Болотова, А. П. Лебедева, А. А. Спаског и епископа Атанасија (Јевтића) који се темељно баве животом и делом Светог Цара Константина, временом његове владавине, законима тадашње државе, борбама Хришћанства са незнабоштвом, и самим Миланским едиктом.