Курс патрологије, први том, А. И. Сидоров

Home
Издаваштво
Издаваштво Манастира Жиче
Курс патрологије, први том, А. И. Сидоров

Шифра производа: IM007

700,00 RSD

Опис производа

Курс патрологије, књига 1 – А. И. Сидиров, 177 стр.

Детаљније

Термин „патрологија“ (тј. „учење о црквеним оцима“) први пут је употребљен код протестантског научника Ј. Герхарда који је написао дело под насловом Патрологија, или спис о животу и радовима учитеља дрвнохришћанске Цркве. Спис је објављен након његове смрти, године 1653. Већ у самом наслову наговештавају се карактеристичне црте новорођене науке која постаје црквено-историјска, а истовремено и богословска. Предмет њеног изучавања јесте живот, дело и богословље отаца и учитеља Цркве, чије је изучавање, природно, претпостављало и одређено разумевање културно-историјског контекста који у многоме опредељује живот и виђење света Светих отаца и црквених писаца. Зато се патрологија налази у нераскидивој вези са читавим низом историјских и богословских дисциплина, пре свега са историјом Цркве. У овој књизи постоји шест поглавља, и то: Катихетски и литургијско-канонски споменици ранохришћанске цркве, Св. Климент Римски, Св. Игњатије Богоносац, Св. Поликарп Смирнски, Варнавина посланица и „Пастир“ Јермин.

А. И. Сидоров је аутор више од 100 научних радова из области патрологије и историје древне Цркве. Велики број њих су, коментарима пропраћени, преводи делâ светих отаца и црквених писаца из првих векова хришћанства. Главни је редактор познатих едиција: Светоотачко наслеђе, Библиотека отаца и учитеља Цркве, Православно монаштво и аскетика у истраживањима православних научника. На српски језик преведен је читав низ његових радова.

Погледајте и...

Убаци у корпу
Убаци у листу жеља

СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО

700,00 RSD

Потресно сведочанство о страдању Срба у "Жутој кући" (Бурељ, Албанија). Прве податке о томе проследио је Јохан, Немац коме је пресађено српско срце, још далеке 2003. године. Снови његовог донора водили су га од Италије, преко Косова до Албаније... Роман је написан по истинитом догађају. Специјално признање Академије "Иво Андрић" за роман

Убаци у корпу
Убаци у листу жеља

Ја, Милунка

520,00 RSD

Ново

Убаци у корпу
Убаци у листу жеља

Речи срца

950,00 RSD

Блажена старица Макрина (у свијету Марија Васопулу), игуманија манастира Панагије Одигитрије близу града Волоса, духовно је чедо старца Јосифа Исихасте (+1959) и старца Јефрема Филотејског (Аризонског). Старица је више од тридесет година – од 1963. до 1995. руководила манастиром који је основан по благослову великог старца Јосифа Исихасте. Задобила је многобројне духовне дарове и удостојила се високих духовних стања.

Старица Макрина се упокојила у Недељу свих Светих, 22. маја /4. јуна 1995. Неколико дана пред смрт стално је виђала Богородицу у својој келији. Из њеног манастира изашле су монахиње које су препородиле неколико грчких манастира, а сестре из тих обитељи послате су у Америку. Старац Јефрем је све вријеме тежио да насели своје манастире сестрама из Портарије, јер су те монахиње прошле јединствену духовну школу и биле су веома духовно искусне. Данас у Грчкој архиепископији Северне Америке већ има 11 женских манастира и сваки од њих води порекло од старца Јосифа Исихасте.

Убаци у корпу
Убаци у листу жеља

Тумачење на књигу постања и књигу изласка

900,00 RSD

Убаци у корпу
Убаци у листу жеља

Атонски подвижници деветнаестог века

500,00 RSD

Убаци у корпу
Убаци у листу жеља

Живети данас по Јеванђељу

800,00 RSD

О. Александар Шмеман се, богословски храбро и честито, са великом црквено-пастирском љубављу, хвата у коштац са свим горућим питањима савременог света: од питања самоизолованости и пасивизованости Хришћана усред мора постхришћанске свакодневнице, преко питања историјских промашаја, грехова и заблуда православног историјског света и цивилизације, питања неспојивости хришћанске богочовечанске антропологије са антропологијом атеистичког хуманизма, питања богословске критике секуларног идопоклонства Култури као псевдорелигијској замени за изгубљену веру и Цркву, све до питања неопходности нове свеочанске мисије Православне Цркве у савременом свету.

Он се, у својој богословској критици, ниједног тренутка не узноси над „постхришћанским светом“, већ, напротив, састрадавајући са њим, јер је то свет нашег историјског живљења, покушава да одгонетне и дубински растумачи његову тајну у светлу Јеванђеља и Предања Цркве, у светлу Хришћанства као новог начина живота – живота у Христу, небеског живљења које је ушло, и свагда изнова улази, у историјски живот (Диогнету, I, 1), да га исцели, обнови и просветли, да га закваси квасцем Царства Божијег, квасцем живота нествореног и вечног.

(одломак из књиге)