Курс патрологије, први том, А. И. Сидоров

Home
Издаваштво
Издаваштво Манастира Жиче
Курс патрологије, први том, А. И. Сидоров

Шифра производа: IM007

700,00 RSD

Опис производа

Курс патрологије, књига 1 – А. И. Сидиров, 177 стр.

Детаљније

Термин „патрологија“ (тј. „учење о црквеним оцима“) први пут је употребљен код протестантског научника Ј. Герхарда који је написао дело под насловом Патрологија, или спис о животу и радовима учитеља дрвнохришћанске Цркве. Спис је објављен након његове смрти, године 1653. Већ у самом наслову наговештавају се карактеристичне црте новорођене науке која постаје црквено-историјска, а истовремено и богословска. Предмет њеног изучавања јесте живот, дело и богословље отаца и учитеља Цркве, чије је изучавање, природно, претпостављало и одређено разумевање културно-историјског контекста који у многоме опредељује живот и виђење света Светих отаца и црквених писаца. Зато се патрологија налази у нераскидивој вези са читавим низом историјских и богословских дисциплина, пре свега са историјом Цркве. У овој књизи постоји шест поглавља, и то: Катихетски и литургијско-канонски споменици ранохришћанске цркве, Св. Климент Римски, Св. Игњатије Богоносац, Св. Поликарп Смирнски, Варнавина посланица и „Пастир“ Јермин.

А. И. Сидоров је аутор више од 100 научних радова из области патрологије и историје древне Цркве. Велики број њих су, коментарима пропраћени, преводи делâ светих отаца и црквених писаца из првих векова хришћанства. Главни је редактор познатих едиција: Светоотачко наслеђе, Библиотека отаца и учитеља Цркве, Православно монаштво и аскетика у истраживањима православних научника. На српски језик преведен је читав низ његових радова.

Погледајте и...

Убаци у корпу
Убаци у листу жеља

Унутарње царство срца

1.250,00 RSD

Митрополит Калист Вер сведочи да "изворно човеково биће није егоцентрично, већ екоцентрично. Ја се не појављује као πρόσωπον - личност све док ја, по лику Свете Тројице, није окренуто лицем према другима, док им не погледам у очи и не дозволим њима да погледају у моје... Ако се одважимо да заиста будемо 'копије Тројице', моћи ћемо да преокренемо свет".

Стога су Калистове очи биле окренуте ка свим народима, па тако и према српском. Био је пријатељ српских теолога са којима се сусретао на теолошким скуповима, а Србију је често посећивао. Само на Косову и Метохији је био три пута, а први пут далеке 1971. године тамо ишао аутобусом са групом ходочасника. "Србија је од 14. века била место мартиријума... Сећање на Косово треба да настави да цвета. То је један од најлепших дарова Православне Цркве свету - осећај лепоте као Божијег својства и својства хришћанског живота". Тако је Калист говорио на редстављењу монографије Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, 14. фебруара 2016. године у Оксфорду коју је он и организовао.

(из Уводног слова Епископа Максима западно америчког)