Термин „патрологија“ (тј. „учење о црквеним оцима“) први пут је употребљен код протестантског научника Ј. Герхарда који је написао дело под насловом Патрологија, или спис о животу и радовима учитеља дрвнохришћанске Цркве. Спис је објављен након његове смрти, године 1653. Већ у самом наслову наговештавају се карактеристичне црте новорођене науке која постаје црквено-историјска, а истовремено и богословска. Предмет њеног изучавања јесте живот, дело и богословље отаца и учитеља Цркве, чије је изучавање, природно, претпостављало и одређено разумевање културно-историјског контекста који у многоме опредељује живот и виђење света Светих отаца и црквених писаца. Зато се патрологија налази у нераскидивој вези са читавим низом историјских и богословских дисциплина, пре свега са историјом Цркве. У овој књизи постоји шест поглавља, и то: Катихетски и литургијско-канонски споменици ранохришћанске цркве, Св. Климент Римски, Св. Игњатије Богоносац, Св. Поликарп Смирнски, Варнавина посланица и „Пастир“ Јермин.
А. И. Сидоров је аутор више од 100 научних радова из области патрологије и историје древне Цркве. Велики број њих су, коментарима пропраћени, преводи делâ светих отаца и црквених писаца из првих векова хришћанства. Главни је редактор познатих едиција: Светоотачко наслеђе, Библиотека отаца и учитеља Цркве, Православно монаштво и аскетика у истраживањима православних научника. На српски језик преведен је читав низ његових радова.