0 Ставке
0,00 RSD
Ваша корпа је празна
Курс патрологије, први том, А. И. Сидоров
Термин „патрологија“ (тј. „учење о црквеним оцима“) први пут је употребљен код протестантског научника Ј. Герхарда који је написао дело под насловом Патрологија, или спис о животу и радовима учитеља дрвнохришћанске Цркве. Спис је објављен након његове смрти, године 1653. Већ у самом наслову наговештавају се карактеристичне црте новорођене науке која постаје црквено-историјска, а истовремено и богословска. Предмет њеног изучавања јесте живот, дело и богословље отаца и учитеља Цркве, чије је изучавање, природно, претпостављало и одређено разумевање културно-историјског контекста који у многоме опредељује живот и виђење света Светих отаца и црквених писаца. Зато се патрологија налази у нераскидивој вези са читавим низом историјских и богословских дисциплина, пре свега са историјом Цркве. У овој књизи постоји шест поглавља, и то: Катихетски и литургијско-канонски споменици ранохришћанске цркве, Св. Климент Римски, Св. Игњатије Богоносац, Св. Поликарп Смирнски, Варнавина посланица и „Пастир“ Јермин.
А. И. Сидоров је аутор више од 100 научних радова из области патрологије и историје древне Цркве. Велики број њих су, коментарима пропраћени, преводи делâ светих отаца и црквених писаца из првих векова хришћанства. Главни је редактор познатих едиција: Светоотачко наслеђе, Библиотека отаца и учитеља Цркве, Православно монаштво и аскетика у истраживањима православних научника. На српски језик преведен је читав низ његових радова.
Погледајте и...
Посни кувар - Супе
30,00 RSD
Овај флајер представља посни кувар малог формата у коме се на 8 страна налази више од 20 рецепата за посне домаће супе и потаже.
Цар је победио
800,00 RSD
Издавач: библиотека „Очев дом“
Година издања: 2017
Страна: 368
Повез: тврди
Црква Духа Светога
400,00 RSD
КАКО ЈЕ НАСТАЛА „ЦРКВА ДУХА СВЕТОГА“
Страна: 459
Повез: меки
Писмо: ћирилица
Формат: 21 цм
Година издања: 2009
Живети данас по Јеванђељу
800,00 RSD
О. Александар Шмеман се, богословски храбро и честито, са великом црквено-пастирском љубављу, хвата у коштац са свим горућим питањима савременог света: од питања самоизолованости и пасивизованости Хришћана усред мора постхришћанске свакодневнице, преко питања историјских промашаја, грехова и заблуда православног историјског света и цивилизације, питања неспојивости хришћанске богочовечанске антропологије са антропологијом атеистичког хуманизма, питања богословске критике секуларног идопоклонства Култури као псевдорелигијској замени за изгубљену веру и Цркву, све до питања неопходности нове свеочанске мисије Православне Цркве у савременом свету.
Он се, у својој богословској критици, ниједног тренутка не узноси над „постхришћанским светом“, већ, напротив, састрадавајући са њим, јер је то свет нашег историјског живљења, покушава да одгонетне и дубински растумачи његову тајну у светлу Јеванђеља и Предања Цркве, у светлу Хришћанства као новог начина живота – живота у Христу, небеског живљења које је ушло, и свагда изнова улази, у историјски живот (Диогнету, I, 1), да га исцели, обнови и просветли, да га закваси квасцем Царства Божијег, квасцем живота нествореног и вечног.
(одломак из књиге)
