Отачник, Св. Игњатије Брјанчанинов

Сваки дан године у овој књизи даје нам по једну причицу, по једну причу, по један доказ да је човек биће коме и Бог може да обрадује.

Садржај:

1.       Приђите примите светлост
2.       Васкрсење Твоје
3.       Христос васкрсе
4.       Канон Пасхе, прва и трећа песма
5.       Ипакој
6.       Канон Пасхе, четврта, пета и шеста песма
7.       Кондак Пасхе
8.       Канон Пасхе, седма и осма песма
9.       Канон Пасхе, девета песма
10.   Свјетилен
11.   Хвалитне стихире
12.   Пасхалне стихире
13.   Слава: Васкрсења је дан
14.   Причастен: Тело Христово

Првобитни изглед и структура Божанске Литургије нису одувек били онакви какви су данас. Као што се сваки живи организам развија, тако и вета Литургија, као дело народа Божјег и живи организам Цркве, није избегла ту законитост. Једноставна и кратка у првим хришћанским годинама, она се постепено обликовала у сјајно и величанствено дело које верници данас савршавају и у коме учествују. 

Они који су живели са старцем Емилијаном у време када се његово братство након одласка са Метеора преселило у манастир Симонопетру, сачували су у срцима сећања на разговоре у којима је старац излагао своје поуке духовним чедима.

Старац је често без икакве припреме говорио о својим омиљеним темама или о ономе што се односило на свакодневни живот у манастиру. Али, нарочито је волео да тумачи житије неког светитеља, на пример преподобног Нила Калабријског, или неко светоотачко штиво.
Тако је једном почео да тумачи подвижничке поуке аве Исаије. Био је то одличан избор јер тај текст веома добро излаже учење првих египатских монаха четвртог и петог века.

Својим тумачењем он веома прецизно изражава духовно предање Цркве. Као и сви велики савремени светогорски духовници, старац Емилијан није излагао ништа своје. Ништа није додавао, није уносио никакве новине. Он је једино преносио оно наслеђе које је дошло до нас од првих векова монаштва, али је у његовим устима то учење задобијало потпуно нови живот и изузетну актуелност. То није било напросто препричавање, већ израз онога што је сам старац Емилијан, вођен Духом Светим, искусио. Како је Дух Који га је водио исти Онај Који је у давнини надахњивао аву Исаију и све древне оце, између старчевих речи и древних текстова влада потпуно сагласје, задивљујућа хармонија.

Читаоцима ове књиге желимо да осете како се жива реч старца Емилијана са тих страница излива у њихова срца, час као сладосна роса која освежава миром и радошћу Светог Духа, час као варница која распламсава усрђе и жарку жељу да служимо нашем вољеном Господу.