Традиција заједничке и личне молитве, Панајотис Ј. Скалцис

Српска теологија 18. века ad fontem Владимира Вукашиновића обухвата четири велике тематске целине које имају следеће наслове: Теолошки бакрорези Захарије Орфелина, Јован Рајић, Кирило Живковић и Дионисије Новаковић, а које се свака понаособ баве специфичним темама попут Светих Тајни, Катихизиса и Епитома. Ово објављивање темељних текстова српске теологије 18. века на савременом српском језику доприноси целокупној српској култури.

Страна: 474
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 16 x 21 цм
Година издања: 2019

Година издања: 2012
Страна: 556
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 21 цм

Наставак књиге Необичне пустоловине малог Јежа“ на чијем смо крају оставили Јежића и Мишицу испред трема сеоске куће у којој су девојчице Ксенија и Љубица провеле летњи распуст. Након растанка са својим драгим пријатељем, старцем Светогорцем, и након повратка Ксеније и Љубице кући, у велики град, Јежић је са својом мамом Јежицом почео да се припрема за зиму. У свом ушушканом, топлом дому провео је зиму, спавајући чврстим и безбрижним сном.

Када је у пролеће природа почела да се буди из зимског сна, са првим зеленим лишћем на гранама и са првим травкама које су почеле  да се помаљају из земље, пробудио се и наш мали пријатељ и кренуо у нове пустоловине.

У овој књизи пратимо његов поновни сусрет са Ксенијом и Љубицом и старим пријатељима: Мишицом, Совом, Враном и многим, многим другим житељима оближње шуме, и њихове догодовштине током једног дугог, радосног лета.

Издавач: Образ светачки

Страна: 393 

Повез: тврди

Ову молитву преподобног Јефрема Сирина свети Лука Кримски назива молитвом чистог срца зато што се, како вели, излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу. Свети Јефрем Сирин моли Бога да га избави од свега што је порочно и Богу мрско и да га удостоји врлина.

***

„Ви знате да је ово молитва преподобног Јефрема Сирина. О њој сам вам већ понешто говорио.

Зашто наша света Црква овој молитви поклања посебно место у богослужењу и зашто се толико пута понавља на богослужењима током Великог поста?

Свакако не без разлога! Верујем да разлог срцем и сами осећате јер ова молитва, као ни једна друга, продире у само срце и човек осећа њену изузетну и јединствену моћ, њену божанску моћ. То је зато што се ова молитва излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу, ума који је постао причасник Христовог ума. Отуда таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце.

Без обзира што је веома кратка, она садржи огромно богатство мисли и осећања, па зато о богатству те чудесне молитве треба често и говорити..."

(Извод из књиге)

Глава 1.

О томе да је дужност православних хришћана да се често причешћују Божанским Телом и Крвљу Господа нашег.

Свим православним хришћанима заповест о честом причешћивању даје се, као прво, владичанским заповестима Господа нашега Исуса Христа, као друго, делима и правилима светих Апостола и свештених Сабора, као и сведочанствима божанствених Отаца, као треће, самим речима, чином о свештенодејством свете Литургије, и најзад, као четврто, самим Светим Причешћем …

Наш живот се формира на нашим ранама (траумама). Све што живимо заправо су губици које смо или преобразили у живот, или су постали наш пакао. Цели наш живот јесте борба да таму претворимо и преобликујемо у светлост. Да узмемо необрађени, хаотични материјал своје душе, пун губитака и рана (траума) и да му уз помоћ благодати Божије дамо облик и лепоту. То је најважннија битка у нашем животу, како да пакао преобразимо у рај.

Како да траума постане чудо. Како да рана постане живот.