На крају света, Николај Љесков

Путеви православног богословља у 20.веку нераскидиво су везани за имена протејереја Георгија Васиљевича Форовског (1893-1979) и протојереја Александра Димитријевича Шмемана (1921-1983).Флоровски је, пре свега, био познат као родоначелник неопатристичког правца у православном богословљу, док се за Шмемана везује литургијско обнављање православног црквеног живота у САД и другим земљама. Ова књига отвара нову страницу њихове стваралачке биографије у периоду 1947. до 1955.године, када су им се путеви укрстили.

Митрополит Калист Вер сведочи да "изворно човеково биће није егоцентрично, већ екоцентрично. Ја се не појављује као πρόσωπον - личност све док ја, по лику Свете Тројице, није окренуто лицем према другима, док им не погледам у очи и не дозволим њима да погледају у моје... Ако се одважимо да заиста будемо 'копије Тројице', моћи ћемо да преокренемо свет".

Стога су Калистове очи биле окренуте ка свим народима, па тако и према српском. Био је пријатељ српских теолога са којима се сусретао на теолошким скуповима, а Србију је често посећивао. Само на Косову и Метохији је био три пута, а први пут далеке 1971. године тамо ишао аутобусом са групом ходочасника. "Србија је од 14. века била место мартиријума... Сећање на Косово треба да настави да цвета. То је један од најлепших дарова Православне Цркве свету - осећај лепоте као Божијег својства и својства хришћанског живота". Тако је Калист говорио на редстављењу монографије Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, 14. фебруара 2016. године у Оксфорду коју је он и организовао.

(из Уводног слова Епископа Максима западно америчког)

Издавач: Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, Београд; библиотека „Образ светачки“
Година издања: 2005 (друго измењено издање)
Страна: 524
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 21 цм

Аутор: Архимандрит Емилијан
Превод са грчког: Јелена Касапис, Дејан Ристић, Маја Рашовић,
Страна: 353

Формат: тврд повез, Б8

Српска теологија 18. века ad fontem Владимира Вукашиновића обухвата четири велике тематске целине које имају следеће наслове: Теолошки бакрорези Захарије Орфелина, Јован Рајић, Кирило Живковић и Дионисије Новаковић, а које се свака понаособ баве специфичним темама попут Светих Тајни, Катихизиса и Епитома. Ово објављивање темељних текстова српске теологије 18. века на савременом српском језику доприноси целокупној српској култури.

Докторски рад Свештеномученика Јеромонаха оца Михаила Ђусића (1910–1945) подељен је на пет делова – (1) Основ и проблеми монаштва, (2) Завет послушности и његова примена, (3) Завет сиромаштва и његова примена, (4) Завет девичанства и његова примена и (5) Унутрашњи смисао монашких подвига.

Страна: 544
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21,5 цм
Година издања: 2014