Улогуј се
Страна: 386
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 12,5 x 18,5 цм
Година издања: 2021
Ову молитву преподобног Јефрема Сирина свети Лука Кримски назива молитвом чистог срца зато што се, како вели, излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу. Свети Јефрем Сирин моли Бога да га избави од свега што је порочно и Богу мрско и да га удостоји врлина.
***
„Ви знате да је ово молитва преподобног Јефрема Сирина. О њој сам вам већ понешто говорио.
Зашто наша света Црква овој молитви поклања посебно место у богослужењу и зашто се толико пута понавља на богослужењима током Великог поста?
Свакако не без разлога! Верујем да разлог срцем и сами осећате јер ова молитва, као ни једна друга, продире у само срце и човек осећа њену изузетну и јединствену моћ, њену божанску моћ. То је зато што се ова молитва излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу, ума који је постао причасник Христовог ума. Отуда таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце.
Без обзира што је веома кратка, она садржи огромно богатство мисли и осећања, па зато о богатству те чудесне молитве треба често и говорити..."
(Извод из књиге)
Аутор: Архимандрит Емилијан
Година издања: 2009.
Превод са грчког: Маја Рашовић
Формат: тврд повез, Б8
Страна: 324
Првобитни изглед и структура Божанске Литургије нису одувек били онакви какви су данас. Као што се сваки живи организам развија, тако и вета Литургија, као дело народа Божјег и живи организам Цркве, није избегла ту законитост. Једноставна и кратка у првим хришћанским годинама, она се постепено обликовала у сјајно и величанствено дело које верници данас савршавају и у коме учествују.
Митрополит Нектарије Антонопулос сусрео се са Светом Гором још као дете, када су монаси манастира Ксиропотама донели у Атину честицу Часног и Животоворног крста Господњег, и када је цела његова породица пошла да му се поклони.
Деценијама је ишао у Градину Мајке Божје, сретао дивне старце и учитеље, и писао дневнике.
У њима се чувају оригинални записи о сусретима и разговорима са светогорским оцима, са свим њиховим ширинама и дубинама, али у пуној њиховој људскости, која није безгрешност, него смерност и свест о сопственој ограничености пред Безмерним.
Велики део књиге посвећен је старцима Јефрему Катунакијсом, ученику оца Јосифа Исихасте и Пајсију Светогорцу.