Спаси, Господе, љубављу својом, Старац Кирил Павлов, духовни отац Русије

Овај флајер садржи текст оснивачких повеља краља Стефана Првовенчаног и његовог сина краља Радослава које се налазе на северном и јужном зиду под кулом манастира Жиче. Ово је и најстарији историјски извор о намени и даровима које су краљеви приложили Манастиру приликом његове изградње у 13. веку.

Аутор: Епископ Атанасије (Јевтић)
Издавач: „Видослов“ Епархијa ЗХиП, ПБФ Београд, Епархија Западно-Америчка
Повез: меки
Писмо: ћирилица
Формат: 24 цм

Издавач: Образ светачки

Година издања: 2022

Страна: 367

Повез: меки

Страна: 408
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 14 x 19,5 cm
Година издања: 2011

"Дете моје..."

Који наслов би више приличио овој књизи, испуњеној речима очинске љубави? Који други наслов боље описао тугу, муку и бригу једног митрополита за хиљаде младих које је упознао? Који други би могао лакше допрети до тебе, драги читаоче, да одагна сваку сумњу да се блаженопочивши митрополит Сисаније и Сијатисте Павле обраћа теби лично, био ти млад човек који тражи свој пут, или родитељ који с љубављу одгаја своје дете? 

Његово очинско "Дете моје" недостаје више него икада.

О. Александар Шмеман се, богословски храбро и честито, са великом црквено-пастирском љубављу, хвата у коштац са свим горућим питањима савременог света: од питања самоизолованости и пасивизованости Хришћана усред мора постхришћанске свакодневнице, преко питања историјских промашаја, грехова и заблуда православног историјског света и цивилизације, питања неспојивости хришћанске богочовечанске антропологије са антропологијом атеистичког хуманизма, питања богословске критике секуларног идопоклонства Култури као псевдорелигијској замени за изгубљену веру и Цркву, све до питања неопходности нове свеочанске мисије Православне Цркве у савременом свету.

Он се, у својој богословској критици, ниједног тренутка не узноси над „постхришћанским светом“, већ, напротив, састрадавајући са њим, јер је то свет нашег историјског живљења, покушава да одгонетне и дубински растумачи његову тајну у светлу Јеванђеља и Предања Цркве, у светлу Хришћанства као новог начина живота – живота у Христу, небеског живљења које је ушло, и свагда изнова улази, у историјски живот (Диогнету, I, 1), да га исцели, обнови и просветли, да га закваси квасцем Царства Божијег, квасцем живота нествореног и вечног.

(одломак из књиге)