Улогуј се
Aутор: Архимандрит Емилијан
Превод са грчког: Маја Рашовић
Штампа: тврд повез, формат Б8
Страна: 375
Једна од најдражих књижица нашег пријатеља Јежића говори о томе како је Бог белим радама испунио жељу да неком донесу радост.
Број страна: 313
Издавач: Манастир Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Врање
Формат: 15x23.5 цм
Наставак књиге Необичне пустоловине малог Јежа“ на чијем смо крају оставили Јежића и Мишицу испред трема сеоске куће у којој су девојчице Ксенија и Љубица провеле летњи распуст. Након растанка са својим драгим пријатељем, старцем Светогорцем, и након повратка Ксеније и Љубице кући, у велики град, Јежић је са својом мамом Јежицом почео да се припрема за зиму. У свом ушушканом, топлом дому провео је зиму, спавајући чврстим и безбрижним сном.
Када је у пролеће природа почела да се буди из зимског сна, са првим зеленим лишћем на гранама и са првим травкама које су почеле да се помаљају из земље, пробудио се и наш мали пријатељ и кренуо у нове пустоловине.
У овој књизи пратимо његов поновни сусрет са Ксенијом и Љубицом и старим пријатељима: Мишицом, Совом, Враном и многим, многим другим житељима оближње шуме, и њихове догодовштине током једног дугог, радосног лета.