Жене солунци говоре, Антоније Ђурић

Број страна: 319 

Издавач: Манастир Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Врање

Формат: 15х23 цм

Како су дани у седмици добили називе и коме су посвећени

Књига У славу имена Божијег: Чему нас учи Свети Нектарије Егински представља инспиративно дело које истражује учења и живот Светог Нектарија Егинског. Аутори књиге наглашавају Нектаријеву скромност и понизност, истичући како је, упркос прогонима и понижењима, остао посвећен духовном путу.

Свети Нектарије, описан као лекар душа, пружа уточиште и оздрављење свима који му прилазе са вером и љубављу. Ова књига не само да доноси нове приче о његовој светости и љубави којом је обликовао свет око себе, већ и нуди азбучник непролазних духовних поука. Кроз Нектаријеве речи, читаоци се подстичу на дубље разумевање и следбеништво његовог пута, јер његова вера није била узалудна пред Богом.

Путеви православног богословља у 20.веку нераскидиво су везани за имена протејереја Георгија Васиљевича Форовског (1893-1979) и протојереја Александра Димитријевича Шмемана (1921-1983).Флоровски је, пре свега, био познат као родоначелник неопатристичког правца у православном богословљу, док се за Шмемана везује литургијско обнављање православног црквеног живота у САД и другим земљама. Ова књига отвара нову страницу њихове стваралачке биографије у периоду 1947. до 1955.године, када су им се путеви укрстили.

Они који су живели са старцем Емилијаном у време када се његово братство након одласка са Метеора преселило у манастир Симонопетру, сачували су у срцима сећања на разговоре у којима је старац излагао своје поуке духовним чедима.

Старац је често без икакве припреме говорио о својим омиљеним темама или о ономе што се односило на свакодневни живот у манастиру. Али, нарочито је волео да тумачи житије неког светитеља, на пример преподобног Нила Калабријског, или неко светоотачко штиво.
Тако је једном почео да тумачи подвижничке поуке аве Исаије. Био је то одличан избор јер тај текст веома добро излаже учење првих египатских монаха четвртог и петог века.

Својим тумачењем он веома прецизно изражава духовно предање Цркве. Као и сви велики савремени светогорски духовници, старац Емилијан није излагао ништа своје. Ништа није додавао, није уносио никакве новине. Он је једино преносио оно наслеђе које је дошло до нас од првих векова монаштва, али је у његовим устима то учење задобијало потпуно нови живот и изузетну актуелност. То није било напросто препричавање, већ израз онога што је сам старац Емилијан, вођен Духом Светим, искусио. Како је Дух Који га је водио исти Онај Који је у давнини надахњивао аву Исаију и све древне оце, између старчевих речи и древних текстова влада потпуно сагласје, задивљујућа хармонија.

Читаоцима ове књиге желимо да осете како се жива реч старца Емилијана са тих страница излива у њихова срца, час као сладосна роса која освежава миром и радошћу Светог Духа, час као варница која распламсава усрђе и жарку жељу да служимо нашем вољеном Господу.