Улогуј се
Митрополит Калист Вер сведочи да "изворно човеково биће није егоцентрично, већ екоцентрично. Ја се не појављује као πρόσωπον - личност све док ја, по лику Свете Тројице, није окренуто лицем према другима, док им не погледам у очи и не дозволим њима да погледају у моје... Ако се одважимо да заиста будемо 'копије Тројице', моћи ћемо да преокренемо свет".
Стога су Калистове очи биле окренуте ка свим народима, па тако и према српском. Био је пријатељ српских теолога са којима се сусретао на теолошким скуповима, а Србију је често посећивао. Само на Косову и Метохији је био три пута, а први пут далеке 1971. године тамо ишао аутобусом са групом ходочасника. "Србија је од 14. века била место мартиријума... Сећање на Косово треба да настави да цвета. То је један од најлепших дарова Православне Цркве свету - осећај лепоте као Божијег својства и својства хришћанског живота". Тако је Калист говорио на редстављењу монографије Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, 14. фебруара 2016. године у Оксфорду коју је он и организовао.
(из Уводног слова Епископа Максима западно америчког)
Путеви православног богословља у 20.веку нераскидиво су везани за имена протејереја Георгија Васиљевича Форовског (1893-1979) и протојереја Александра Димитријевича Шмемана (1921-1983).Флоровски је, пре свега, био познат као родоначелник неопатристичког правца у православном богословљу, док се за Шмемана везује литургијско обнављање православног црквеног живота у САД и другим земљама. Ова књига отвара нову страницу њихове стваралачке биографије у периоду 1947. до 1955.године, када су им се путеви укрстили.
Страна: 506
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2015