Старац Емилијан Симонопетритски, у текстовима који се налазе у овој књизи, враћа се кроз светоотачку мисао и дух учењу Светих Отаца и ономе како је Црква кроз многе векове живела у Византији. Он тумачи Каноне који се односе на живот монахâ, такозвана Правила подвижничког живота, најосетљивијим теолошким и духовним чулом. Поштовани Старац креће се динамично и у перспективи есхатона, како би веома упечатљиво приказао да оно што су у облику Кано¬на изложили учитељи монаштва садржи истине и углавном одређује границе духовног живота. У овом случају Канони су „лествица“, подобна оној Светог Јована Лествичника, којом се монах успиње ка Богу.
У књизи су дата тумачења највећих светилника древног монаштва: Светих Отаца Антонија, Августина и Макарија.