Митрополит Венијамин Федченков, Божији људи

Наставак књиге Необичне пустоловине малог Јежа“ на чијем смо крају оставили Јежића и Мишицу испред трема сеоске куће у којој су девојчице Ксенија и Љубица провеле летњи распуст. Након растанка са својим драгим пријатељем, старцем Светогорцем, и након повратка Ксеније и Љубице кући, у велики град, Јежић је са својом мамом Јежицом почео да се припрема за зиму. У свом ушушканом, топлом дому провео је зиму, спавајући чврстим и безбрижним сном.

Када је у пролеће природа почела да се буди из зимског сна, са првим зеленим лишћем на гранама и са првим травкама које су почеле  да се помаљају из земље, пробудио се и наш мали пријатељ и кренуо у нове пустоловине.

У овој књизи пратимо његов поновни сусрет са Ксенијом и Љубицом и старим пријатељима: Мишицом, Совом, Враном и многим, многим другим житељима оближње шуме, и њихове догодовштине током једног дугог, радосног лета.

1. Покајанија отверзи ми двери: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, гласови осми и шести

2. Да исправитсја: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас шести

3. Ниње сили: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас пети

4. Алилуја: Се жених: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас осми

5. Чертог твој: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас трећи

6. Грјадиј Господ к вољној страсти: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас први

7. Статија перваја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети

8. Статија втораја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети

9. Статија третија, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас трећи

10. Да молчит: / мелос Јакова Протопсалта, препев Николаја Триандафилова, глас пети

11. Воскресни Боже: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас седми

Мала монографија манастира Жиче поред података о историји, сликарству и културном наслеђу овог Светог места, садржи и текст о монашком животу, као и фотографије спољашњости и унутрашњости цркве Светог Спаса, као и читавог комплекса.

Аутор: Старац Емилијан Симонопетритски

Година: 2021.

Превод са грчког: Маја Рашовић

Страна: 43

Формат: меки повез, 16 цм

Ово су приче из свакодневнице које нам помажу да схватимо да ни чаша воде, дата у име Христово, никоме од нас неће пропасти.

Превод: Ђура Даничић
Издавач: Столп, Крагујевац
Повез: Тврди
Формат: 21 x 15
Број страна: 260

Страна: 610
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2015

Страна: 600
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 цм
Година издања: 2009