Дечији Молитвеник са тумачењем

О. Александар Шмеман се, богословски храбро и честито, са великом црквено-пастирском љубављу, хвата у коштац са свим горућим питањима савременог света: од питања самоизолованости и пасивизованости Хришћана усред мора постхришћанске свакодневнице, преко питања историјских промашаја, грехова и заблуда православног историјског света и цивилизације, питања неспојивости хришћанске богочовечанске антропологије са антропологијом атеистичког хуманизма, питања богословске критике секуларног идопоклонства Култури као псевдорелигијској замени за изгубљену веру и Цркву, све до питања неопходности нове свеочанске мисије Православне Цркве у савременом свету.

Он се, у својој богословској критици, ниједног тренутка не узноси над „постхришћанским светом“, већ, напротив, састрадавајући са њим, јер је то свет нашег историјског живљења, покушава да одгонетне и дубински растумачи његову тајну у светлу Јеванђеља и Предања Цркве, у светлу Хришћанства као новог начина живота – живота у Христу, небеског живљења које је ушло, и свагда изнова улази, у историјски живот (Диогнету, I, 1), да га исцели, обнови и просветли, да га закваси квасцем Царства Божијег, квасцем живота нествореног и вечног.

(одломак из књиге)

Митрополит Калист Вер сведочи да "изворно човеково биће није егоцентрично, већ екоцентрично. Ја се не појављује као πρόσωπον - личност све док ја, по лику Свете Тројице, није окренуто лицем према другима, док им не погледам у очи и не дозволим њима да погледају у моје... Ако се одважимо да заиста будемо 'копије Тројице', моћи ћемо да преокренемо свет".

Стога су Калистове очи биле окренуте ка свим народима, па тако и према српском. Био је пријатељ српских теолога са којима се сусретао на теолошким скуповима, а Србију је често посећивао. Само на Косову и Метохији је био три пута, а први пут далеке 1971. године тамо ишао аутобусом са групом ходочасника. "Србија је од 14. века била место мартиријума... Сећање на Косово треба да настави да цвета. То је један од најлепших дарова Православне Цркве свету - осећај лепоте као Божијег својства и својства хришћанског живота". Тако је Калист говорио на редстављењу монографије Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, 14. фебруара 2016. године у Оксфорду коју је он и организовао.

(из Уводног слова Епископа Максима западно америчког)

Страна: 384 

Повез: тврди

Писмо: ћирилица

Формат: 17,6 x 25,0 цм

Година издања: 2020

Година издања: 2012
Страна: 556
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 21 цм

Драга децо,

Замислите да стојите испред златних двери које воде у једну необичну ризницу. Необичну, јер та је ризница пуна, али не злата и сребра, већ врлина — молитве, доброте, поштовања, љубави и стрпљења. И управо је наша православна вера та ризница, а књига коју држите у рукама је кључ којим откључавате њена врата. У овим кратким причама ваши другари кроз игру и часове веронауке стећи ће прва сазнања о Богу, молитви, иконама, светитељима, врлинском животу. И то је непроцењиво благо наше ризнице. Када научимо коме се и како молимо, када научимо да поштујемо, да волимо једни друге, када научимо колико је и зашто важно да долазимо на Литургију, отвара нам се један нови, бољи свет… Зато вас молимо да, кад ове приче прочитате, наставите да истражујете и сами. Видећете, једнога дана ће вам срце казати да сте у ризници нашли непроцењиво благо — самога Христа, Бога који нас воли. А, шта ће даље бити, открићете. Изненађење вас чека! Потрудићемо се да својим малим истраживачима пошаљемо нове кључеве, јер свака ризница има више просторија. У томе ће нам, као и до сада, помагати ваш другар, мало старији од вас, Милоје Радовић, који зна како да наше кључеве прилагоди дечјем срцу. Овде, у Жичи, много је љубави за вас. Поздрављамо вас и желимо вам успешно и лагодно истраживање! Кад год пожелите, дођите нам…

Сестринство Манастира Жиче

Издавач: St. Visarion Verlag, Београд-Беч

Година: 2021.

Број страна: 784