Господ није створио смрт: Има ли живота после смрти? Зборник текстова светих Отаца

Година издања: 2013
Страна: 481
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 21 цм

Докторски рад Свештеномученика Јеромонаха оца Михаила Ђусића (1910–1945) подељен је на пет делова – (1) Основ и проблеми монаштва, (2) Завет послушности и његова примена, (3) Завет сиромаштва и његова примена, (4) Завет девичанства и његова примена и (5) Унутрашњи смисао монашких подвига.

Књига У славу имена Божијег: Чему нас учи Свети Нектарије Егински представља инспиративно дело које истражује учења и живот Светог Нектарија Егинског. Аутори књиге наглашавају Нектаријеву скромност и понизност, истичући како је, упркос прогонима и понижењима, остао посвећен духовном путу.

Свети Нектарије, описан као лекар душа, пружа уточиште и оздрављење свима који му прилазе са вером и љубављу. Ова књига не само да доноси нове приче о његовој светости и љубави којом је обликовао свет око себе, већ и нуди азбучник непролазних духовних поука. Кроз Нектаријеве речи, читаоци се подстичу на дубље разумевање и следбеништво његовог пута, јер његова вера није била узалудна пред Богом.

Драга децо,

Замислите да стојите испред златних двери које воде у једну необичну ризницу. Необичну, јер та је ризница пуна, али не злата и сребра, већ врлина — молитве, доброте, поштовања, љубави и стрпљења. И управо је наша православна вера та ризница, а књига коју држите у рукама је кључ којим откључавате њена врата. У овим кратким причама ваши другари кроз игру и часове веронауке стећи ће прва сазнања о Богу, молитви, иконама, светитељима, врлинском животу. И то је непроцењиво благо наше ризнице. Када научимо коме се и како молимо, када научимо да поштујемо, да волимо једни друге, када научимо колико је и зашто важно да долазимо на Литургију, отвара нам се један нови, бољи свет… Зато вас молимо да, кад ове приче прочитате, наставите да истражујете и сами. Видећете, једнога дана ће вам срце казати да сте у ризници нашли непроцењиво благо — самога Христа, Бога који нас воли. А, шта ће даље бити, открићете. Изненађење вас чека! Потрудићемо се да својим малим истраживачима пошаљемо нове кључеве, јер свака ризница има више просторија. У томе ће нам, као и до сада, помагати ваш другар, мало старији од вас, Милоје Радовић, који зна како да наше кључеве прилагоди дечјем срцу. Овде, у Жичи, много је љубави за вас. Поздрављамо вас и желимо вам успешно и лагодно истраживање! Кад год пожелите, дођите нам…

Сестринство Манастира Жиче

У овој књизи, Старац Емилијан тумачи житије Светог Нила Калабријског и кроз тумачење житија пружа животворне поуке монасима, којима је књига и намењена.

Житије преподобног Нила Калабријског, названог Нови, највероватније је написао један од њему блиских ученика. И поред тога, биограф нам не даје податке о години рођења ни упокојења Преподобнога, нити друге конкретне датуме. На основу мермерне плоче, коју је игуман манастира Криптофери, Николај, уградио у капелу посвећену ктиторима, закључујемо да се преподобни упокојио 1004. године. Преподобни је, дакле, живео између 10. и 11. века. Према другој глави његовог Житија, родио се у Рисијану Калабријском, граду који је Пресвета Богородица особито штитила. Био је дар Божији родитељима, који су га заузврат са радошћу принели да служи у храму Пресвете Богородице. Наш Светитељ назива се Нови у односу на преподобнога Нила из 5. века, али древан је јер постоје многи новији светитељи, чак и овде, у Светој Гори. Светитељ је живео природно и једноставно, као и сви други људи, али је истовремено имао и способност да слуша глас Божији. У лику његовом видимо човека који жели да живи подвижнички живот. 

На првој страници књиге издвојили смо једну мисао: „Монах је најјачи човек на целом свету. Све може да учини померивши само прст. И демони га се плаше и Светитељи му служе; све је у његовим рукама. Али може да постане и једно немоћно, анемично створење. Штета је да будемо такви!“

Српска теологија 18. века ad fontem Владимира Вукашиновића обухвата четири велике тематске целине које имају следеће наслове: Теолошки бакрорези Захарије Орфелина, Јован Рајић, Кирило Живковић и Дионисије Новаковић, а које се свака понаособ баве специфичним темама попут Светих Тајни, Катихизиса и Епитома. Ово објављивање темељних текстова српске теологије 18. века на савременом српском језику доприноси целокупној српској култури.