Улогуј се
Ова књига је настала на основу „Библије за децу“ протојереја Александра Соколова, а превод и прилагођавање текста дело су сестринства манастира Жиче. „Стари завет у причама за децу“ обухвата стотинак прича које покривају широк период од стварања света па све до доласка на земљу Господа нашег Исуса Христа.
Догађаји свештене историје описани су на занимљив и приступачан начин, кроз приче које дочаравају дух тог времена и етос изабраног народа, као и карактер његових најистакнутијих личности и њихову веру и дубоку оданост Богу која се вековима калила кроз разноврсне тешкоће и искушења.
Посебну вредност књиге представљају илустрације талентованог сликара Бојана Миљковића које на оригиналан и аутентичан начин осликавају духовну вертикалу овог несвакидашњег штива.
Овај флајер представља посни кувар малог формата у коме се на 8 страна налази више од 20 рецепата за посне салате, на уљу и води.
Издавач: библиотека „Образ светачки“
Година издања: 2021
Страна: 254
Повез: меки
Страна: 510
Страна у боји: 40
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2011
Књига Митрополита Антонија Блума „Како се суочити са болешћу“ представља друго, допуњено издање књиге „Живот. Болест. Смрт.“ која је објављена у издању Манастира Жиче 2016. године.
Митрополит Антоније, по професији лекар и теолог, своје богато животно, лекарско и пастирско искуство износи непосредно и искрено, говорећи без околишања о најважнијим и најболнијим питањима која муче човека: како се носити са болом, физичким и душевним, сопственим и оним који мучи онога кога волимо, како осмислити страдање и преобразити га у позитивно животно искуство. Снажна, бритка и отрежњујућа, а уједно очински блага и јеванђелски радосна, реч митрополита Антонија саветује, храбри, али и опомиње да преиспитамо свој однос према животу, а нарочито према ближњима. Позива нас да са хришћанском одговорношћу узмемо на плећа бреме блиске нам особе суочене са болешћу и близином смрти
Блажена старица Макрина (у свијету Марија Васопулу), игуманија манастира Панагије Одигитрије близу града Волоса, духовно је чедо старца Јосифа Исихасте (+1959) и старца Јефрема Филотејског (Аризонског). Старица је више од тридесет година – од 1963. до 1995. руководила манастиром који је основан по благослову великог старца Јосифа Исихасте. Задобила је многобројне духовне дарове и удостојила се високих духовних стања.
Старица Макрина се упокојила у Недељу свих Светих, 22. маја /4. јуна 1995. Неколико дана пред смрт стално је виђала Богородицу у својој келији. Из њеног манастира изашле су монахиње које су препородиле неколико грчких манастира, а сестре из тих обитељи послате су у Америку. Старац Јефрем је све вријеме тежио да насели своје манастире сестрама из Портарије, јер су те монахиње прошле јединствену духовну школу и биле су веома духовно искусне. Данас у Грчкој архиепископији Северне Америке већ има 11 женских манастира и сваки од њих води порекло од старца Јосифа Исихасте.
Аутор: Архимандрит Јефрем Ватопедски
Издавач: манастир Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Горње Жапско – Врање
Година издања: 2021
Страна: 498
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 24 цм
Овај флајер садржи текст беседе Св. Саве о правој вери, која је изговорена на Спасовдан 1221. године у цркви Св. Спаса у манастиру Жичи.
КАКО ЈЕ НАСТАЛА „ЦРКВА ДУХА СВЕТОГА“
Страна: 459
Повез: меки
Писмо: ћирилица
Формат: 21 цм
Година издања: 2009
Аутор: Старац Емилијан Симонопетритски
Година: 2021.
Превод са грчког: Маја Рашовић
Страна: 43
Формат: меки повез, 16 цм
У склопу своје библиотеке Мали мисионар, манастир Жича је издао ново и измењено издање књиге „Радост, победник туге“ у којој се налазе одломци поука поштованог Старца Емилијана, изложених у Свештеном Општежићу Благовештења Пресвете Богородице у Ормилији, фебруара 1977. године, као и поуке о радости Светих Отаца наше Цркве, почевши од Светог Атанасија Великог и Светог Јована Златоустог.
Није могуће да тамо где се преступа заповест Божја има радости, као што није могуће да уз примењивање закона Божјег постоји брига. Радост је нешто што се код људи данас ретко среће, али то не значи и да је она нешто необично: она је природна, као што је природно да човек гледа. Она нам помаже у духовном животу. Само радостан човек може да буде сигуран на путу Божјем.