Praznične mistagoške besede

U ovoj knjizi, Starac Emilijan tumači žitije Svetog Nila Kalabrijskog i kroz tumačenje žitija pruža životvorne pouke monasima, kojima je knjiga i namenjena.

Žitije prepodobnog Nila Kalabrijskog, nazvanog Novi, najverovatnije je napisao jedan od njemu bliskih učenika. I pored toga, biograf nam ne daje podatke o godini rođenja ni upokojenja Prepodobnoga, niti druge konkretne datume. Na osnovu mermerne ploče, koju je iguman manastira Kriptoferi, Nikolaj, ugradio u kapelu posvećenu ktitorima, zaključujemo da se prepodobni upokojio 1004. godine. Prepodobni je, dakle, živeo između 10. i 11. veka. Prema drugoj glavi njegovog Žitija, rodio se u Risijanu Kalabrijskom, gradu koji je Presveta Bogorodica osobito štitila. Bio je dar Božiji roditeljima, koji su ga zauzvrat sa radošću prineli da služi u hramu Presvete Bogorodice. Naš Svetitelj naziva se Novi u odnosu na prepodobnoga Nila iz 5. veka, ali drevan je jer postoje mnogi noviji svetitelji, čak i ovde, u Svetoj Gori. Svetitelj je živeo prirodno i jednostavno, kao i svi drugi ljudi, ali je istovremeno imao i sposobnost da sluša glas Božiji. U liku njegovom vidimo čoveka koji želi da živi podvižnički život.


Na prvoj stranici knjige izdvojili smo jednu misao: „Monah je najjači čovek na celom svetu. Sve može da učini pomerivši samo prst. I demoni ga se plaše i Svetitelji mu služe; sve je u njegovim rukama. Ali može da postane i jedno nemoćno, anemično stvorenje. Šteta je da budemo takvi!“

1. Pokajanija otverzi mi dveri: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glasovi osmi i šesti

2. Da ispravitsja: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas šesti

3. Ninje sili: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas peti

4. Aliluja: Se ženih: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas osmi

5. Čertog tvoj: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas treći

6. Grjadij Gospod k voljnoj strasti: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas prvi

7. Statija pervaja, / melos drevni, prepev monahinja Manastira Žiče, glas peti

8. Statija vtoraja, / melos drevni, prepev monahinja Manastira Žiče, glas peti

9. Statija tretija, / melos drevni, prepev monahinja Manastira Žiče, glas treći

10. Da molčit: / melos Jakova Protopsalta, prepev Nikolaja Triandafilova, glas peti

11. Voskresni Bože: / melos drevni, prepev Manasija Popteodorova, glas sedmi

Ponekad se pravoslavni hrišćanin upita – da li smo mi uopšte zaslužili Svetu Goru?
Jer, u svetu koji tone u besmisao ona preko hiljadu godina obasjava sve četiri strane našeg postojanja verom, nadom i ljubavlju koje ne prolaze.
I stalno dolaze među nas njeni novi svetilnici, poput otaca opisanih u ovoj knjizi.

Псалтир, Псалми Давидови.
Превод црквеног грчког и словенског Псалтира блаженопочившег епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића),
друго, дорађивано издање.

Ovu molitvu prepodobnog Jefrema Sirina sveti Luka Krimski naziva molitvom čistog srca zato što se, kako veli, izlila iz savršeno očišćenog i svetog srca i iz uma prosvećenog Božjom blagodaću. Sveti Jefrem Sirin moli Boga da ga izbavi od svega što je poročno i Bogu mrsko i da ga udostoji vrlina.

***

„Vi znate da je ovo molitva prepodobnog Jefrema Sirina. O njoj sam vam već ponešto govorio.

Zašto naša sveta Crkva ovoj molitvi poklanja posebno mesto u bogosluženju i zašto se toliko puta ponavlja na bogosluženjima tokom Velikog posta?

Svakako ne bez razloga! Verujem da razlog srcem i sami osećate jer ova molitva, kao ni jedna druga, prodire u samo srce i čovek oseća njenu izuzetnu i jedinstvenu moć, njenu božansku moć. To je zato što se ova molitva izlila iz savršeno očišćenog i svetog srca i iz uma prosvećenog Božjom blagodaću, uma koji je postao pričasnik Hristovog uma. Otuda takva moć i takvo tajanstveno dejstvo ove čudesne molitve na hrišćansko srce.

Bez obzira što je veoma kratka, ona sadrži ogromno bogatstvo misli i osećanja, pa zato o bogatstvu te čudesne molitve treba često i govoriti..."

(Izvod iz knjige)