Praznične mistagoške besede

Strana: 800
Strana u boji: 8
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 15,5 x 21 cm
Godina izdanja: 2008

Strana: 406 

Povez: tvrdi

Pismo: ćirilica

Format: 12,5 x 17,5 cm

Godina izdanja: 2021

Nastavak knjige Neobične pustolovine malog Ježa“ na čijem smo kraju ostavili Ježića i Mišicu ispred trema seoske kuće u kojoj su devojčice Ksenija i Ljubica provele letnji raspust. Nakon rastanka sa svojim dragim prijateljem, starcem Svetogorcem, i nakon povratka Ksenije i Ljubice kući, u veliki grad, Ježić je sa svojom mamom Ježicom počeo da se priprema za zimu. U svom ušuškanom, toplom domu proveo je zimu, spavajući čvrstim i bezbrižnim snom.

Kada je u proleće priroda počela da se budi iz zimskog sna, sa prvim zelenim lišćem na granama i sa prvim travkama koje su počele da se pomaljaju iz zemlje, probudio se i naš mali prijatelj i krenuo u nove pustolovine.

U ovoj knjizi pratimo njegov ponovni susret sa Ksenijom i Ljubicom i starim prijateljima: Mišicom, Sovom, Vranom i mnogim, mnogim drugim žiteljima obližnje šume, i njihove dogodovštine tokom jednog dugog, radosnog leta.

Najdublje čovekovo naznačenje se neprestano neguje u svetoj Liturgiji, jer je, shodno rečima sv. Irineja Lionskog, "naša vera saglasna s Evharistijom, a Evharistija potvrđuje našu veru". Zbog toga, niko ne bi smeo da poklekne u borbi za spasenje, tako da svaki vernik treba svoje mesto u Crkvi da opravda, kako smirenjem pred velikom tajnom pobožnosti, tako i bespoštednom borbom za čistotu vere i Predanja. Neophodno je uvek i iznova potvrđivati veru Otaca pred licem Spasitelja Hrista, s obzirom na to da se pitanja vere tiču, ne nekog sporednog životnog koloseka, nego puta koji vodi u večni život. Davno je rečeno: "Nije se igrati sa večnošću".

Potresno svedočanstvo o hrabrim i odvažnim kćerima Srbija koje su branile obraz i čast svog naroda u Prvom svetskom ratu, o kojima je svetska štampa pisala sa divljenjem, a čuveni francuski generali, poput Franše D’Eperea, u njima videli veliku uzdanicu za odbranu od neprijatelja. Svetska štampa donosila je njihove slike na svojim naslovnim stranama i sa divljenjem izveštavala o junačkim podvizima velike Milunke Savić, srpske Jovanke Orleanke, i Sofije Jovanović, čuvene braniteljke Beograda.Antonije Đurić pripoveda nam o podvizima i junaštvu odvažne Vasilije Vukotić, ćerke serdar Janka Vukotića, Nataliji Bjelajac, hrabroj Slovenki koja je napustila rodni Maribor i pošla da brani srpsku zemlju. Tu su i priče o Marici Savić, Milosavi Perunović, Lenki Rabasović i mnogim drugim heroinama koje su preživele sve strahote Albanije i hrabro zakoračile na Solunski front, kako bi učestvovale u oslobađanju svoje voljene otadžbine….

Ja sam ih gledao i na ratištu, s puškom i bombom u ruci, i u bolnicama, u kojima su na materinske i sestrinske grudi privijale ranjene junake, i u povlačenju kroz neprohodne albanske gudure, gde se na nemoćne i slomljene bolom pucalo u leđa iz zaseda, i u kojima semasovno umiralo od gladi i zime… Gledao ih i divio im se! Ni straha, ni kolebanja, ni suza, ni uzdaha! Nije bilo žrtve koju one ne bi mogle da podnesu za svoju otadžbinu. To su odvažne kćeri Srbije, majke i sestre junaka sa Cera i Kolubare, mojih ratnih drugova, kojima je otadžbina bila preča od života i koje su, birajući između poniženja i smrti – izabrale smrt…
   - Anri Barbi, francuski književnik