Blagodatni put, novo i izmenjeno izdanje

1. Prvi tom obuhvata dve grupe tekstova: jednu sačinjavaju najstariji sačuvani poreci, odnosno ustavi svetih liturgija grčkog i slovenskog govornog područja od VIII do XVI stoleća (njih 20 na broju).

2. Drugi tom sadrži Liturgiju Sv. Apostola Jakova Brata Gospodnjeg po telu, Prvog Episkopa Jerusalimskog, koja se u Pravoslavnoj Crkvi služi do danas neprekidno. Dalje u knjizi su Liturgija Sv. Vasilija i Liturgija Sv. Zlatousta iz najstarijeg sačuvanog slovenskog Služebnika, poznatog rusko-slovenskog Služebnika Varlaama Hutinskog, s kraja 12. vek.

3. Na početku trećeg toma se nalazi prevod Liturgije Sv. Apostola Marka, drevne Liturgije Apostolske Aleksandrijske Crkve, onako kako je ona došla do nas.

4. U četvrtom tomu iznose se istine i tajne i praksa Sveštenosluženja i Pričešća ove najveće nebozemne Bogočovečanske Tajne Hristove – Božanske Evharistije – Liturgije

Duga nije zaklon razvratnicima nego onima koji su zaslužili Božiju milost. Sveti Maksim Ispovednik, štaviše, govori da je "dugu postavio (Bog) da bismo razumeli da prijateljstvo Gospodnje prema nama predstavlja rat protiv naših protivnika". Bog je postavio Logosa kao dugu u oblak ovoga sveta da čovečanstvo ne bude više potopljeno vodom zla. Duga, drugim rečima, izobražava ovaploćenog Logosa, preko koga se ostvaruje zavet Boga sa ljudima. Savez Boga sa starozavetnim pravednikom i njegovim sinovima predstavlja večni savez mira između Boga i Crkve koju izobražava Nojeva barka. Duga, pak, jeste slika blagodatnog dejstva u dušama koje dolazi od Hrista - Sunca pravde. 

Izdavač: Hrišćanska misao

              Beograd 2012. 

Strana: 172

Izdavač: Obraz svetački

Godina izdanja: 2022

Strana: 367

Povez: meki

Oni koji su živeli sa starcem Emilijanom u vreme kada se njegovo bratstvo nakon odlaska sa Meteora preselilo u manastir Simonopetru, sačuvali su u srcima sećanja na razgovore u kojima je starac izlagao svoje pouke duhovnim čedima.

Starac je često bez ikakve pripreme govorio o svojim omiljenim temama ili o onome što se odnosilo na svakodnevni život u manastiru. Ali, naročito je voleo da tumači žitije nekog svetitelja, na primer prepodobnog Nila Kalabrijskog, ili neko svetootačko štivo.
Tako je jednom počeo da tumači podvižničke pouke ave Isaije. Bio je to odličan izbor jer taj tekst veoma dobro izlaže učenje prvih egipatskih monaha četvrtog i petog veka.

Svojim tumačenjem on veoma precizno izražava duhovno predanje Crkve. Kao i svi veliki savremeni svetogorski duhovnici, starac Emilijan nije izlagao ništa svoje. Ništa nije dodavao, nije unosio nikakve novine. On je jedino prenosio ono nasleđe koje je došlo do nas od prvih vekova monaštva, ali je u njegovim ustima to učenje zadobijalo potpuno novi život i izuzetnu aktuelnost. To nije bilo naprosto prepričavanje, već izraz onoga što je sam starac Emilijan, vođen Duhom Svetim, iskusio. Kako je Duh Koji ga je vodio isti Onaj Koji je u davnini nadahnjivao avu Isaiju i sve drevne oce, između starčevih reči i drevnih tekstova vlada potpuno saglasje, zadivljujuća harmonija.

Čitaocima ove knjige želimo da osete kako se živa reč starca Emilijana sa tih stranica izliva u njihova srca, čas kao sladosna rosa koja osvežava mirom i radošću Svetog Duha, čas kao varnica koja rasplamsava usrđe i žarku želju da služimo našem voljenom Gospodu.