Antropologija F. M. Dostojevskog, Nikola Marojević

Izdavač: biblioteka „Obraz svetački“

Godina izdanja: 2021

Strana: 234

Povez: meki

Strana: 488
Pismo: ćirilica
Format: 15 x 21 cm
Godina izdanja: 2013

Knjiga U slavu imena Božijeg: Čemu nas uči Sveti Nektarije Eginski predstavlja inspirativno delo koje istražuje učenja i život Svetog Nektarija Eginskog. Autori knjige naglašavaju Nektarijevu skromnost i poniznost, ističući kako je, uprkos progonima i poniženjima, ostao posvećen duhovnom putu.

Sveti Nektarije, opisan kao lekar duša, pruža utočište i ozdravljenje svima koji mu prilaze sa verom i ljubavlju. Ova knjiga ne samo da donosi nove priče o njegovoj svetosti i ljubavi kojom je oblikovao svet oko sebe, već i nudi azbučnik neprolaznih duhovnih pouka. Kroz Nektarijeve reči, čitaoci se podstiču na dublje razumevanje i sledbeništvo njegovog puta, jer njegova vera nije bila uzaludna pred Bogom.

Kurs patrologije, knjiga 2 – A. I. Sidorov, 255 str.

Prvobitni izgled i struktura Božanske Liturgije nisu oduvek bili onakvi kakvi su danas. Kao što se svaki živi organizam razvija, tako i veta Liturgija, kao delo naroda Božjeg i živi organizam Crkve, nije izbegla tu zakonitost. Jednostavna i kratka u prvim hrišćanskim godinama, ona se postepeno oblikovala u sjajno i veličanstveno delo koje vernici danas savršavaju i u kome učestvuju. 

Otac Pavle bi počinjao da nam govori, da odgovara na jedno pitanje o ljubavi, o molitvi, o usamljenosti, o ljudskim strastima, o odnosu roditelja i dece. I često bi započinjao odgovor slatkim rečima, slatkim koliko ih samo istinski otac može izgovoriti: "Čuj, dobro dete moje!" Godinama sam skupljao materijal sa njegovim rečima, materijal zabeležen na kasetama, u beleškama, ali najviše u srcima onih koji su ga voleli.

Nije više među nama, ali njegove reči ublažavaju rastanak! Nije više među nama, ali njegov glas lebdi u vazduhu i potvrđuje da ljubav pobeđuje smrt! Nije više među nama, ali još uvek čujemo kako nam govori: "Imao sam još toga da ti kažem!"

Ako otvoriš stranice ove knjige, njegove reči će se kosnuti i tvog srca. I videćeš oca Pavla živog pred sobom, kako te gleda i pogledom govori da smrt ne postoji.

Govori, starče! Slušamo te!

Mitropolit Nektarije Antonopulos susreo se sa Svetom Gorom još kao dete, kada su monasi manastira Ksiropotama doneli u Atinu česticu Časnog i Životovornog krsta Gospodnjeg, i kada je cela njegova porodica pošla da mu se pokloni.

Decenijama je išao u Gradinu Majke Božje, sretao divne starce i učitelje, i pisao dnevnike.

U njima se čuvaju originalni zapisi o susretima i razgovorima sa svetogorskim ocima, sa svim njihovim širinama i dubinama, ali u punoj njihovoj ljudskosti, koja nije bezgrešnost, nego smernost i svest o sopstvenoj ograničenosti pred Bezmernim.

Veliki deo knjige posvećen je starcima Jefremu Katunakijsom, učeniku oca Josifa Isihaste i Pajsiju Svetogorcu.

Nastavak knjige Neobične pustolovine malog Ježa“ na čijem smo kraju ostavili Ježića i Mišicu ispred trema seoske kuće u kojoj su devojčice Ksenija i Ljubica provele letnji raspust. Nakon rastanka sa svojim dragim prijateljem, starcem Svetogorcem, i nakon povratka Ksenije i Ljubice kući, u veliki grad, Ježić je sa svojom mamom Ježicom počeo da se priprema za zimu. U svom ušuškanom, toplom domu proveo je zimu, spavajući čvrstim i bezbrižnim snom.

Kada je u proleće priroda počela da se budi iz zimskog sna, sa prvim zelenim lišćem na granama i sa prvim travkama koje su počele da se pomaljaju iz zemlje, probudio se i naš mali prijatelj i krenuo u nove pustolovine.

U ovoj knjizi pratimo njegov ponovni susret sa Ksenijom i Ljubicom i starim prijateljima: Mišicom, Sovom, Vranom i mnogim, mnogim drugim žiteljima obližnje šume, i njihove dogodovštine tokom jednog dugog, radosnog leta.