Путеви православног богословља у 20.веку нераскидиво су везани за имена протејереја Георгија Васиљевича Форовског (1893-1979) и протојереја Александра Димитријевича Шмемана (1921-1983).Флоровски је, пре свега, био познат као родоначелник неопатристичког правца у православном богословљу, док се за Шмемана везује литургијско обнављање православног црквеног живота у САД и другим земљама. Ова књига отвара нову страницу њихове стваралачке биографије у периоду 1947. до 1955.године, када су им се путеви укрстили.
