Улогуј се
Ова књига је настала на основу „Библије за децу“ протојереја Александра Соколова, а превод и прилагођавање текста дело су сестринства манастира Жиче. „Стари завет у причама за децу“ обухвата стотинак прича које покривају широк период од стварања света па све до доласка на земљу Господа нашег Исуса Христа.
Догађаји свештене историје описани су на занимљив и приступачан начин, кроз приче које дочаравају дух тог времена и етос изабраног народа, као и карактер његових најистакнутијих личности и њихову веру и дубоку оданост Богу која се вековима калила кроз разноврсне тешкоће и искушења.
Посебну вредност књиге представљају илустрације талентованог сликара Бојана Миљковића које на оригиналан и аутентичан начин осликавају духовну вертикалу овог несвакидашњег штива.
Страна: 506
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2015
Наш живот се формира на нашим ранама (траумама). Све што живимо заправо су губици које смо или преобразили у живот, или су постали наш пакао. Цели наш живот јесте борба да таму претворимо и преобликујемо у светлост. Да узмемо необрађени, хаотични материјал своје душе, пун губитака и рана (траума) и да му уз помоћ благодати Божије дамо облик и лепоту. То је најважннија битка у нашем животу, како да пакао преобразимо у рај.
Како да траума постане чудо. Како да рана постане живот.
Аутор: Старац Емилијан Симонопетритски
Година: 2021.
Превод са грчког: Маја Рашовић
Страна: 43
Формат: меки повез, 16 цм
У склопу своје библиотеке Мали мисионар, манастир Жича је издао ново и измењено издање књиге „Радост, победник туге“ у којој се налазе одломци поука поштованог Старца Емилијана, изложених у Свештеном Општежићу Благовештења Пресвете Богородице у Ормилији, фебруара 1977. године, као и поуке о радости Светих Отаца наше Цркве, почевши од Светог Атанасија Великог и Светог Јована Златоустог.
Није могуће да тамо где се преступа заповест Божја има радости, као што није могуће да уз примењивање закона Божјег постоји брига. Радост је нешто што се код људи данас ретко среће, али то не значи и да је она нешто необично: она је природна, као што је природно да човек гледа. Она нам помаже у духовном животу. Само радостан човек може да буде сигуран на путу Божјем.
Митрополит Калист Вер сведочи да "изворно човеково биће није егоцентрично, већ екоцентрично. Ја се не појављује као πρόσωπον - личност све док ја, по лику Свете Тројице, није окренуто лицем према другима, док им не погледам у очи и не дозволим њима да погледају у моје... Ако се одважимо да заиста будемо 'копије Тројице', моћи ћемо да преокренемо свет".
Стога су Калистове очи биле окренуте ка свим народима, па тако и према српском. Био је пријатељ српских теолога са којима се сусретао на теолошким скуповима, а Србију је често посећивао. Само на Косову и Метохији је био три пута, а први пут далеке 1971. године тамо ишао аутобусом са групом ходочасника. "Србија је од 14. века била место мартиријума... Сећање на Косово треба да настави да цвета. То је један од најлепших дарова Православне Цркве свету - осећај лепоте као Божијег својства и својства хришћанског живота". Тако је Калист говорио на редстављењу монографије Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, 14. фебруара 2016. године у Оксфорду коју је он и организовао.
(из Уводног слова Епископа Максима западно америчког)
Аутор: Архимандрит Емилијан
Превод: Марина Вељковић Ђуровић
Штампа: меки повез, 23цм
Страна: 304