Радујмо се Господу

У овој књизи, Старац Емилијан тумачи житије Светог Нила Калабријског и кроз тумачење житија пружа животворне поуке монасима, којима је књига и намењена.

Житије преподобног Нила Калабријског, названог Нови, највероватније је написао један од њему блиских ученика. И поред тога, биограф нам не даје податке о години рођења ни упокојења Преподобнога, нити друге конкретне датуме. На основу мермерне плоче, коју је игуман манастира Криптофери, Николај, уградио у капелу посвећену ктиторима, закључујемо да се преподобни упокојио 1004. године. Преподобни је, дакле, живео између 10. и 11. века. Према другој глави његовог Житија, родио се у Рисијану Калабријском, граду који је Пресвета Богородица особито штитила. Био је дар Божији родитељима, који су га заузврат са радошћу принели да служи у храму Пресвете Богородице. Наш Светитељ назива се Нови у односу на преподобнога Нила из 5. века, али древан је јер постоје многи новији светитељи, чак и овде, у Светој Гори. Светитељ је живео природно и једноставно, као и сви други људи, али је истовремено имао и способност да слуша глас Божији. У лику његовом видимо човека који жели да живи подвижнички живот. 

На првој страници књиге издвојили смо једну мисао: „Монах је најјачи човек на целом свету. Све може да учини померивши само прст. И демони га се плаше и Светитељи му служе; све је у његовим рукама. Али може да постане и једно немоћно, анемично створење. Штета је да будемо такви!“

Аутор: Архимандрит Амвросије Јурасов
Превод са руског: сестринство Манастира Жиче
Страна: 256

Формат: меки повез, формат Ц8

Страна: 400
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2010

Број страна: 313 

Издавач: Манастир Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Врање

Формат: 15x23.5 цм

Година издања: 2012
Страна: 522
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 21 цм

Превео на српски Ђура Даничић.

Издавач: ИК Столп, Крагујевац
Година издања: 2018
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 12 цм

Најдубље човеково назначење се непрестано негује у светој Литургији, јер је, сходно речима св. Иринеја Лионског, "наша вера сагласна с Евхаристијом, а Евхаристија потврђује нашу веру". Због тога, нико не би смео да поклекне у борби за спасење, тако да сваки верник треба своје место у Цркви да оправда, како смирењем пред великом тајном побожности, тако и беспоштедном борбом за чистоту вере и Предања. Неопходно је увек и изнова потврђивати веру Отаца пред лицем Спаситеља Христа, с обзиром на то да се питања вере тичу, не неког споредног животног колосека, него пута који води у вечни живот. Давно је речено: "Није се играти са вечношћу".