Радујмо се Господу

Протојереј Алексије Умински, Протојереј Артемије Владимиров,
Свештеник Георгије Ромањенко, Свештеник Александар Иљашенко

Свети Герасим се увек иконопише са једним лавом. Због чега? Овај дивљи лав је живео поред преподобног Герасима и чудесно га служио све време његовог живота. Али, и кад се Светитељ упокојио чудесно га је пратио, и над његовим гробом неизмерно туговао. Ова сликовница за децу прати живот Светитељев и кроз слике и дечји труд прича једну лепу причу.

Понекад се православни хришћанин упита – да ли смо ми уопште заслужили Свету Гору?
Јер, у свету који тоне у бесмисао она преко хиљаду година обасјава све четири стране нашег постојања вером, надом и љубављу које не пролазе.
И стално долазе међу нас њени нови светилници, попут отаца описаних у овој књизи.

Превод: Ђура Даничић
Издавач: Столп, Крагујевац
Повез: Тврди
Формат: 21 x 15
Број страна: 260

Овај флајер представља посни кувар малог формата у коме се на 8 страна налази више од 20 рецепата за посне домаће супе и потаже.

Митрополит Калист Вер сведочи да "изворно човеково биће није егоцентрично, већ екоцентрично. Ја се не појављује као πρόσωπον - личност све док ја, по лику Свете Тројице, није окренуто лицем према другима, док им не погледам у очи и не дозволим њима да погледају у моје... Ако се одважимо да заиста будемо 'копије Тројице', моћи ћемо да преокренемо свет".

Стога су Калистове очи биле окренуте ка свим народима, па тако и према српском. Био је пријатељ српских теолога са којима се сусретао на теолошким скуповима, а Србију је често посећивао. Само на Косову и Метохији је био три пута, а први пут далеке 1971. године тамо ишао аутобусом са групом ходочасника. "Србија је од 14. века била место мартиријума... Сећање на Косово треба да настави да цвета. То је један од најлепших дарова Православне Цркве свету - осећај лепоте као Божијег својства и својства хришћанског живота". Тако је Калист говорио на редстављењу монографије Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, 14. фебруара 2016. године у Оксфорду коју је он и организовао.

(из Уводног слова Епископа Максима западно америчког)

Ово су приче из свакодневнице које нам помажу да схватимо да ни чаша воде, дата у име Христово, никоме од нас неће пропасти.