Тамо где се Бог не види – Митрополит Месогејски и Лавреотикисјки Николај (Хаџиниколау)

Ово је књига о људима достојним патње, која им је, после свега, подарила оно најчудесније - сусрет са Христом, Сином Човечијим, Богом који разуме бол, Богом кога је болело док је био са нама на земљи и Који зна како да лечи и теши.

Шта бива са једном лепом дамом када, поласкана похвалама деце, помисли да је света и пожели да полети на небо?

Aутор: Архимандрит Рафаил Карелин
Превод са руског: Манастир Жича

Страна: 203
Година: 2018.

Драга децо,

Замислите да стојите испред златних двери које воде у једну необичну ризницу. Необичну, јер та је ризница пуна, али не злата и сребра, већ врлина — молитве, доброте, поштовања, љубави и стрпљења. И управо је наша православна вера та ризница, а књига коју држите у рукама је кључ којим откључавате њена врата. У овим кратким причама ваши другари кроз игру и часове веронауке стећи ће прва сазнања о Богу, молитви, иконама, светитељима, врлинском животу. И то је непроцењиво благо наше ризнице. Када научимо коме се и како молимо, када научимо да поштујемо, да волимо једни друге, када научимо колико је и зашто важно да долазимо на Литургију, отвара нам се један нови, бољи свет… Зато вас молимо да, кад ове приче прочитате, наставите да истражујете и сами. Видећете, једнога дана ће вам срце казати да сте у ризници нашли непроцењиво благо — самога Христа, Бога који нас воли. А, шта ће даље бити, открићете. Изненађење вас чека! Потрудићемо се да својим малим истраживачима пошаљемо нове кључеве, јер свака ризница има више просторија. У томе ће нам, као и до сада, помагати ваш другар, мало старији од вас, Милоје Радовић, који зна како да наше кључеве прилагоди дечјем срцу. Овде, у Жичи, много је љубави за вас. Поздрављамо вас и желимо вам успешно и лагодно истраживање! Кад год пожелите, дођите нам…

Сестринство Манастира Жиче

Страна: 618
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2015

Отац Павле би почињао да нам говори, да одговара на једно питање о љубави, о молитви, о усамљености, о људским страстима, о односу родитеља и деце. И често би започињао одговор слатким речима, слатким колико их само истински отац може изговорити: "Чуј, добро дете моје!" Годинама сам скупљао материјал са његовим речима, материјал забележен на касетама, у белешкама, али највише у срцима оних који су га волели.

Није више међу нама, али његове речи ублажавају растанак! Није више међу нама, али његов глас лебди у ваздуху и потврђује да љубав побеђује смрт! Није више међу нама, али још увек чујемо како нам говори: "Имао сам још тога да ти кажем!"

Ако отвориш странице ове књиге, његове речи ће се коснути и твог срца. И видећеш оца Павла живог пред собом, како те гледа и погледом говори да смрт не постоји. 

Говори, старче! Слушамо те!