Флајер, слава - Свети Сава

Књига У славу имена Божијег: Чему нас учи Свети Нектарије Егински представља инспиративно дело које истражује учења и живот Светог Нектарија Егинског. Аутори књиге наглашавају Нектаријеву скромност и понизност, истичући како је, упркос прогонима и понижењима, остао посвећен духовном путу.

Свети Нектарије, описан као лекар душа, пружа уточиште и оздрављење свима који му прилазе са вером и љубављу. Ова књига не само да доноси нове приче о његовој светости и љубави којом је обликовао свет око себе, већ и нуди азбучник непролазних духовних поука. Кроз Нектаријеве речи, читаоци се подстичу на дубље разумевање и следбеништво његовог пута, јер његова вера није била узалудна пред Богом.

Потресно сведочанство о храбрим и одважним кћерима Србија које су браниле образ и част свог народа у Првом светском рату, о којима је светска штампа писала са дивљењем, а чувени француски генерали, попут Франше Д’Епереа, у њима видели велику узданицу за одбрану од непријатеља. Светска штампа доносила је њихове слике на својим насловним странама и са дивљењем извештавала о јуначким подвизима велике Милунке Савић, српске Јованке Орлеанке, и Софије Јовановић, чувене бранитељке Београда.Антоније Ђурић приповеда нам о подвизима и јунаштву одважне Василије Вукотић, ћерке сердар Јанка Вукотића, Наталији Бјелајац, храброј Словенки која је напустила родни Марибор и пошла да брани српску земљу. Ту су и приче о Марици Савић, Милосави Перуновић, Ленки Рабасовић и многим другим хероинама које су преживеле све страхоте Албаније и храбро закорачиле на Солунски фронт, како би учествовале у ослобађању своје вољене отаџбине….

Ја сам их гледао и на ратишту, с пушком и бомбом у руци, и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседа, и у којима семасовно умирало од глади и зиме… Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве коју оне не би могле да поднесу за своју отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти – изабрале смрт…
   - Анри Барби, француски књижевник

Страна: 506
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2011

Број страна: 207

Формат: 15.5х21.5 цм

Издавач: библиотека „Очев Дом“

Година издања: 2019

Страна: 390

Повез: тврди

Блажена старица Макрина (у свијету Марија Васопулу), игуманија манастира Панагије Одигитрије близу града Волоса, духовно је чедо старца Јосифа Исихасте (+1959) и старца Јефрема Филотејског (Аризонског). Старица је више од тридесет година – од 1963. до 1995. руководила манастиром који је основан по благослову великог старца Јосифа Исихасте. Задобила је многобројне духовне дарове и удостојила се високих духовних стања.

Старица Макрина се упокојила у Недељу свих Светих, 22. маја /4. јуна 1995. Неколико дана пред смрт стално је виђала Богородицу у својој келији. Из њеног манастира изашле су монахиње које су препородиле неколико грчких манастира, а сестре из тих обитељи послате су у Америку. Старац Јефрем је све вријеме тежио да насели своје манастире сестрама из Портарије, јер су те монахиње прошле јединствену духовну школу и биле су веома духовно искусне. Данас у Грчкој архиепископији Северне Америке већ има 11 женских манастира и сваки од њих води порекло од старца Јосифа Исихасте.

Глава 1.

О томе да је дужност православних хришћана да се често причешћују Божанским Телом и Крвљу Господа нашег.

Свим православним хришћанима заповест о честом причешћивању даје се, као прво, владичанским заповестима Господа нашега Исуса Христа, као друго, делима и правилима светих Апостола и свештених Сабора, као и сведочанствима божанствених Отаца, као треће, самим речима, чином о свештенодејством свете Литургије, и најзад, као четврто, самим Светим Причешћем …