У славу имена Божијег: Чему нас учи Свети Нектарије Егински

Страна: 380 

Повез: тврди

Писмо: ћирилица

Формат: 12,5 x 18,5 цм

Година издања: 2021

Школа духовног узрастања по светим старцима. Додатак: мали речник православног подвижништва.

Отачник је књига очинства – оног вечног и непролазног очинства у свету у коме су и очинство и мајчинство презрени и одбачени од људи огрезлих у заборав Бога и самозаборав. Повратак у доба древног хришћанства, када је Дух Свети покретао људе на подвиге који нас и данас запањују, помаже нам да схватимо колико нам је Божје љубави и милосрђа потребно да бисмо, макар по смеру воље, личили на наше духовне претке. Разговарајте са највећим подвижницима у историји Цркве, читајући поуке Отачника.

Aутор: Архимандрит Емилијан
Превод са грчког: Маја Рашовић
Штампа: тврд повез, формат Б8

Страна: 375

Како су дани у седмици добили називе и коме су посвећени

Курс патрологије, књига 1 – А. И. Сидиров, 177 стр.

Превео на српски Ђура Даничић.

Издавач: ИК Столп, Крагујевац
Година издања: 2018
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 12 цм

Потресно сведочанство о храбрим и одважним кћерима Србија које су браниле образ и част свог народа у Првом светском рату, о којима је светска штампа писала са дивљењем, а чувени француски генерали, попут Франше Д’Епереа, у њима видели велику узданицу за одбрану од непријатеља. Светска штампа доносила је њихове слике на својим насловним странама и са дивљењем извештавала о јуначким подвизима велике Милунке Савић, српске Јованке Орлеанке, и Софије Јовановић, чувене бранитељке Београда.Антоније Ђурић приповеда нам о подвизима и јунаштву одважне Василије Вукотић, ћерке сердар Јанка Вукотића, Наталији Бјелајац, храброј Словенки која је напустила родни Марибор и пошла да брани српску земљу. Ту су и приче о Марици Савић, Милосави Перуновић, Ленки Рабасовић и многим другим хероинама које су преживеле све страхоте Албаније и храбро закорачиле на Солунски фронт, како би учествовале у ослобађању своје вољене отаџбине….

Ја сам их гледао и на ратишту, с пушком и бомбом у руци, и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседа, и у којима семасовно умирало од глади и зиме… Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве коју оне не би могле да поднесу за своју отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти – изабрале смрт…
   - Анри Барби, француски књижевник

Издавач: Беседа