Како се прелази из смрти у живот, Умирање несветих и светих

Страна: 414
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2019

Ова књига је зборник текстова распоређених за читање током целе године.Текстови су намењени деци школског узраста која увелико сама читајуо. Свака прича која је ушла у овај зборник носи јеванђелску поруку, иако многе, наизглед, немају директне везе са Јеванђељем. Текстови нас, такође, упознају са богослужењем Цркве и подстичу да се, учествујући у њима, сусретнемо са самим Богом.

Број страна: 390

Формат: 23,5x16,5 цм

Монахиња Магдалина из Есекса, у књизи „Разговори с децом“ преноси своје деценијско искуство у раду с децом, на изузетно занимљив и питак начин.

Издавач: Манастир Подмаине

Страна: 164

Писмо: ћирилица

Година издања: 2020.

Издавач: Хришћанска мисао, Библиотека Свечаник

                Београд-Минхен 2020.

Страна: 252

Блажена старица Макрина (у свијету Марија Васопулу), игуманија манастира Панагије Одигитрије близу града Волоса, духовно је чедо старца Јосифа Исихасте (+1959) и старца Јефрема Филотејског (Аризонског). Старица је више од тридесет година – од 1963. до 1995. руководила манастиром који је основан по благослову великог старца Јосифа Исихасте. Задобила је многобројне духовне дарове и удостојила се високих духовних стања.

Старица Макрина се упокојила у Недељу свих Светих, 22. маја /4. јуна 1995. Неколико дана пред смрт стално је виђала Богородицу у својој келији. Из њеног манастира изашле су монахиње које су препородиле неколико грчких манастира, а сестре из тих обитељи послате су у Америку. Старац Јефрем је све вријеме тежио да насели своје манастире сестрама из Портарије, јер су те монахиње прошле јединствену духовну школу и биле су веома духовно искусне. Данас у Грчкој архиепископији Северне Америке већ има 11 женских манастира и сваки од њих води порекло од старца Јосифа Исихасте.

Страна: 506
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2015

Најдубље човеково назначење се непрестано негује у светој Литургији, јер је, сходно речима св. Иринеја Лионског, "наша вера сагласна с Евхаристијом, а Евхаристија потврђује нашу веру". Због тога, нико не би смео да поклекне у борби за спасење, тако да сваки верник треба своје место у Цркви да оправда, како смирењем пред великом тајном побожности, тако и беспоштедном борбом за чистоту вере и Предања. Неопходно је увек и изнова потврђивати веру Отаца пред лицем Спаситеља Христа, с обзиром на то да се питања вере тичу, не неког споредног животног колосека, него пута који води у вечни живот. Давно је речено: "Није се играти са вечношћу".