Како се прелази из смрти у живот, Умирање несветих и светих

Књига је посвећена свој деци света и онима којисвет гледају очима детета, са молитвеним жељама да и они, као светитељи, заволе и штите сву творевину: људе, дрвеће, цвеће, воду, животиње и птице…

Некада су светитељи учили народ како да очува природу. О тим дивним подвижницима, од најстаријих времена до наших дана, говори се у овој прелепој књизи, која ће вас дирнути, разнежити, зачудити, али и много чему добром и корисном научити.

Глава 1.

О томе да је дужност православних хришћана да се често причешћују Божанским Телом и Крвљу Господа нашег.

Свим православним хришћанима заповест о честом причешћивању даје се, као прво, владичанским заповестима Господа нашега Исуса Христа, као друго, делима и правилима светих Апостола и свештених Сабора, као и сведочанствима божанствених Отаца, као треће, самим речима, чином о свештенодејством свете Литургије, и најзад, као четврто, самим Светим Причешћем …

Страна: 544
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21,5 цм
Година издања: 2014

Шта се дешава када једног лењог и непослушног мачка газда отера од куће и он се први пут у животу нађе у шуми? Уплашен сусретом са  непознатим житељима шуме, није свестан да се и они, можда још више, боје њега. Из овог неспоразума настаје низ комичних догађаја.

ОМИЉЕНЕ КЊИГЕ МАЛОГ ЈЕЖА

Након двеју књига у којима су описане пустоловине нашег старог пријатеља Јежића, издавачка кућа манастира Жиче објавила је и шест омиљених Јежићевих књижица које је волео да чита када се након својих пустоловина враћао у свој скромни дом.

Верујемо да ће наше најмлађе читаоце ове топле, духовите и изванредно илустроване сликовнице развеселити, насмејати, ганути, али и подстаћи да се замисле над мудрим поукама које у себи садрже.

Наш живот се формира на нашим ранама (траумама). Све што живимо заправо су губици које смо или преобразили у живот, или су постали наш пакао. Цели наш живот јесте борба да таму претворимо и преобликујемо у светлост. Да узмемо необрађени, хаотични материјал своје душе, пун губитака и рана (траума) и да му уз помоћ благодати Божије дамо облик и лепоту. То је најважннија битка у нашем животу, како да пакао преобразимо у рај.

Како да траума постане чудо. Како да рана постане живот. 

О. Александар Шмеман се, богословски храбро и честито, са великом црквено-пастирском љубављу, хвата у коштац са свим горућим питањима савременог света: од питања самоизолованости и пасивизованости Хришћана усред мора постхришћанске свакодневнице, преко питања историјских промашаја, грехова и заблуда православног историјског света и цивилизације, питања неспојивости хришћанске богочовечанске антропологије са антропологијом атеистичког хуманизма, питања богословске критике секуларног идопоклонства Култури као псевдорелигијској замени за изгубљену веру и Цркву, све до питања неопходности нове свеочанске мисије Православне Цркве у савременом свету.

Он се, у својој богословској критици, ниједног тренутка не узноси над „постхришћанским светом“, већ, напротив, састрадавајући са њим, јер је то свет нашег историјског живљења, покушава да одгонетне и дубински растумачи његову тајну у светлу Јеванђеља и Предања Цркве, у светлу Хришћанства као новог начина живота – живота у Христу, небеског живљења које је ушло, и свагда изнова улази, у историјски живот (Диогнету, I, 1), да га исцели, обнови и просветли, да га закваси квасцем Царства Божијег, квасцем живота нествореног и вечног.

(одломак из књиге)