Без љубави нема живота, старац Тадеј

Књига У славу имена Божијег: Чему нас учи Свети Нектарије Егински представља инспиративно дело које истражује учења и живот Светог Нектарија Егинског. Аутори књиге наглашавају Нектаријеву скромност и понизност, истичући како је, упркос прогонима и понижењима, остао посвећен духовном путу.

Свети Нектарије, описан као лекар душа, пружа уточиште и оздрављење свима који му прилазе са вером и љубављу. Ова књига не само да доноси нове приче о његовој светости и љубави којом је обликовао свет око себе, већ и нуди азбучник непролазних духовних поука. Кроз Нектаријеве речи, читаоци се подстичу на дубље разумевање и следбеништво његовог пута, јер његова вера није била узалудна пред Богом.

Понекад се православни хришћанин упита – да ли смо ми уопште заслужили Свету Гору?
Јер, у свету који тоне у бесмисао она преко хиљаду година обасјава све четири стране нашег постојања вером, надом и љубављу које не пролазе.
И стално долазе међу нас њени нови светилници, попут отаца описаних у овој књизи.

Књига је посвећена свој деци света и онима којисвет гледају очима детета, са молитвеним жељама да и они, као светитељи, заволе и штите сву творевину: људе, дрвеће, цвеће, воду, животиње и птице…

Некада су светитељи учили народ како да очува природу. О тим дивним подвижницима, од најстаријих времена до наших дана, говори се у овој прелепој књизи, која ће вас дирнути, разнежити, зачудити, али и много чему добром и корисном научити.

Ова књига коју је написао познати краљевачки дечји песник и писац Милоје Радовић јесте поема која кроз седам поглавља на најнежнији начин приповеда богату историју свете Жиче, задужбине краља Стефана Првовенчаног и центра Српске православне цркве. Стихове ове књиге прате илустрације сликара Бојана Миљковића, које ову књигу чине још упечатљивијом, богатијом и прилагођенијом и најмлађим узрастима.

У овој књизи, Старац Емилијан тумачи житије Светог Нила Калабријског и кроз тумачење житија пружа животворне поуке монасима, којима је књига и намењена.

Житије преподобног Нила Калабријског, названог Нови, највероватније је написао један од њему блиских ученика. И поред тога, биограф нам не даје податке о години рођења ни упокојења Преподобнога, нити друге конкретне датуме. На основу мермерне плоче, коју је игуман манастира Криптофери, Николај, уградио у капелу посвећену ктиторима, закључујемо да се преподобни упокојио 1004. године. Преподобни је, дакле, живео између 10. и 11. века. Према другој глави његовог Житија, родио се у Рисијану Калабријском, граду који је Пресвета Богородица особито штитила. Био је дар Божији родитељима, који су га заузврат са радошћу принели да служи у храму Пресвете Богородице. Наш Светитељ назива се Нови у односу на преподобнога Нила из 5. века, али древан је јер постоје многи новији светитељи, чак и овде, у Светој Гори. Светитељ је живео природно и једноставно, као и сви други људи, али је истовремено имао и способност да слуша глас Божији. У лику његовом видимо човека који жели да живи подвижнички живот. 

На првој страници књиге издвојили смо једну мисао: „Монах је најјачи човек на целом свету. Све може да учини померивши само прст. И демони га се плаше и Светитељи му служе; све је у његовим рукама. Али може да постане и једно немоћно, анемично створење. Штета је да будемо такви!“