Pravoslavni molitvenik

Sveti Gerasim se uvek ikonopiše sa jednim lavom. Zbog čega? Ovaj divlji lav je živeo pored prepodobnog Gerasima i čudesno ga služio sve vreme njegovog života. Ali, i kad se Svetitelj upokojio čudesno ga je pratio, i nad njegovim grobom neizmerno tugovao. Ova slikovnica za decu prati život Svetiteljev i kroz slike i dečji trud priča jednu lepu priču.

Izdavač: Beseda
Strana: 554
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 13 x 20 cm
Godina izdanja: 2012

Strana: 544
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 15,5 x 21,5 cm
Godina izdanja: 2014

Oni koji su živeli sa starcem Emilijanom u vreme kada se njegovo bratstvo nakon odlaska sa Meteora preselilo u manastir Simonopetru, sačuvali su u srcima sećanja na razgovore u kojima je starac izlagao svoje pouke duhovnim čedima.

Starac je često bez ikakve pripreme govorio o svojim omiljenim temama ili o onome što se odnosilo na svakodnevni život u manastiru. Ali, naročito je voleo da tumači žitije nekog svetitelja, na primer prepodobnog Nila Kalabrijskog, ili neko svetootačko štivo.
Tako je jednom počeo da tumači podvižničke pouke ave Isaije. Bio je to odličan izbor jer taj tekst veoma dobro izlaže učenje prvih egipatskih monaha četvrtog i petog veka.

Svojim tumačenjem on veoma precizno izražava duhovno predanje Crkve. Kao i svi veliki savremeni svetogorski duhovnici, starac Emilijan nije izlagao ništa svoje. Ništa nije dodavao, nije unosio nikakve novine. On je jedino prenosio ono nasleđe koje je došlo do nas od prvih vekova monaštva, ali je u njegovim ustima to učenje zadobijalo potpuno novi život i izuzetnu aktuelnost. To nije bilo naprosto prepričavanje, već izraz onoga što je sam starac Emilijan, vođen Duhom Svetim, iskusio. Kako je Duh Koji ga je vodio isti Onaj Koji je u davnini nadahnjivao avu Isaiju i sve drevne oce, između starčevih reči i drevnih tekstova vlada potpuno saglasje, zadivljujuća harmonija.

Čitaocima ove knjige želimo da osete kako se živa reč starca Emilijana sa tih stranica izliva u njihova srca, čas kao sladosna rosa koja osvežava mirom i radošću Svetog Duha, čas kao varnica koja rasplamsava usrđe i žarku želju da služimo našem voljenom Gospodu.

Potresno svedočanstvo o stradanju Srba u "Žutoj kući" (Burelj, Albanija). Prve podatke o tome prosledio je Johan, Nemac kome je presađeno srpsko srce, još daleke 2003. godine. Snovi njegovog donora vodili su ga od Italije, preko Kosova do Albanije... Roman je napisan po istinitom događaju. Specijalno priznanje Akademije "Ivo Andrić" za roman