Флајер, Жичке повеље

Ову молитву преподобног Јефрема Сирина свети Лука Кримски назива молитвом чистог срца зато што се, како вели, излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу. Свети Јефрем Сирин моли Бога да га избави од свега што је порочно и Богу мрско и да га удостоји врлина.

***

„Ви знате да је ово молитва преподобног Јефрема Сирина. О њој сам вам већ понешто говорио.

Зашто наша света Црква овој молитви поклања посебно место у богослужењу и зашто се толико пута понавља на богослужењима током Великог поста?

Свакако не без разлога! Верујем да разлог срцем и сами осећате јер ова молитва, као ни једна друга, продире у само срце и човек осећа њену изузетну и јединствену моћ, њену божанску моћ. То је зато што се ова молитва излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу, ума који је постао причасник Христовог ума. Отуда таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце.

Без обзира што је веома кратка, она садржи огромно богатство мисли и осећања, па зато о богатству те чудесне молитве треба често и говорити..."

(Извод из књиге)

Митрополит Нектарије Антонопулос сусрео се са Светом Гором још као дете, када су монаси манастира Ксиропотама донели у Атину честицу Часног и Животоворног крста Господњег, и када је цела његова породица пошла да му се поклони.

Деценијама је ишао у Градину Мајке Божје, сретао дивне старце и учитеље, и писао дневнике.

У њима се чувају оригинални записи о сусретима и разговорима са светогорским оцима, са свим њиховим ширинама и дубинама, али у пуној њиховој људскости, која није безгрешност, него смерност и свест о сопственој ограничености пред Безмерним.

Велики део књиге посвећен је старцима Јефрему Катунакијсом, ученику оца Јосифа Исихасте и Пајсију Светогорцу.

Страна: 408
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 14 x 19,5 cm
Година издања: 2011

Страна: 650
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 цм
Година издања: 2010.

Издавач: Образ светачки

Година издања: 2022

Страна: 367

Повез: меки

О. Александар Шмеман се, богословски храбро и честито, са великом црквено-пастирском љубављу, хвата у коштац са свим горућим питањима савременог света: од питања самоизолованости и пасивизованости Хришћана усред мора постхришћанске свакодневнице, преко питања историјских промашаја, грехова и заблуда православног историјског света и цивилизације, питања неспојивости хришћанске богочовечанске антропологије са антропологијом атеистичког хуманизма, питања богословске критике секуларног идопоклонства Култури као псевдорелигијској замени за изгубљену веру и Цркву, све до питања неопходности нове свеочанске мисије Православне Цркве у савременом свету.

Он се, у својој богословској критици, ниједног тренутка не узноси над „постхришћанским светом“, већ, напротив, састрадавајући са њим, јер је то свет нашег историјског живљења, покушава да одгонетне и дубински растумачи његову тајну у светлу Јеванђеља и Предања Цркве, у светлу Хришћанства као новог начина живота – живота у Христу, небеског живљења које је ушло, и свагда изнова улази, у историјски живот (Диогнету, I, 1), да га исцели, обнови и просветли, да га закваси квасцем Царства Божијег, квасцем живота нествореног и вечног.

(одломак из књиге)

Страна: 380 

Повез: тврди

Писмо: ћирилица

Формат: 12,5 x 18,5 цм

Година издања: 2021

Ова књига коју је написао познати краљевачки дечји песник и писац Милоје Радовић јесте поема која кроз седам поглавља на најнежнији начин приповеда богату историју свете Жиче, задужбине краља Стефана Првовенчаног и центра Српске православне цркве. Стихове ове књиге прате илустрације сликара Бојана Миљковића, које ову књигу чине још упечатљивијом, богатијом и прилагођенијом и најмлађим узрастима.

Најдубље човеково назначење се непрестано негује у светој Литургији, јер је, сходно речима св. Иринеја Лионског, "наша вера сагласна с Евхаристијом, а Евхаристија потврђује нашу веру". Због тога, нико не би смео да поклекне у борби за спасење, тако да сваки верник треба своје место у Цркви да оправда, како смирењем пред великом тајном побожности, тако и беспоштедном борбом за чистоту вере и Предања. Неопходно је увек и изнова потврђивати веру Отаца пред лицем Спаситеља Христа, с обзиром на то да се питања вере тичу, не неког споредног животног колосека, него пута који води у вечни живот. Давно је речено: "Није се играти са вечношћу".