Свети Порфирије Кавсокаливит – Подвижник љубави, прозорљиви чудотворац

Дуга није заклон развратницима него онима који су заслужили Божију милост. Свети Максим Исповедник, штавише, говори да је "дугу поставио (Бог) да бисмо разумели да пријатељство Господње према нама представља рат против наших противника". Бог је поставио Логоса као дугу у облак овога света да човечанство не буде више потопљено водом зла. Дуга, другим речима, изображава оваплоћеног Логоса, преко кога се остварује завет Бога са људима. Савез Бога са старозаветним праведником и његовим синовима представља вечни савез мира између Бога и Цркве коју изображава Нојева барка. Дуга, пак, јесте слика благодатног дејства у душама које долази од Христа - Сунца правде. 

Овај флајер садржи текст оснивачких повеља краља Стефана Првовенчаног и његовог сина краља Радослава које се налазе на северном и јужном зиду под кулом манастира Жиче. Ово је и најстарији историјски извор о намени и даровима које су краљеви приложили Манастиру приликом његове изградње у 13. веку.

О. Александар Шмеман се, богословски храбро и честито, са великом црквено-пастирском љубављу, хвата у коштац са свим горућим питањима савременог света: од питања самоизолованости и пасивизованости Хришћана усред мора постхришћанске свакодневнице, преко питања историјских промашаја, грехова и заблуда православног историјског света и цивилизације, питања неспојивости хришћанске богочовечанске антропологије са антропологијом атеистичког хуманизма, питања богословске критике секуларног идопоклонства Култури као псевдорелигијској замени за изгубљену веру и Цркву, све до питања неопходности нове свеочанске мисије Православне Цркве у савременом свету.

Он се, у својој богословској критици, ниједног тренутка не узноси над „постхришћанским светом“, већ, напротив, састрадавајући са њим, јер је то свет нашег историјског живљења, покушава да одгонетне и дубински растумачи његову тајну у светлу Јеванђеља и Предања Цркве, у светлу Хришћанства као новог начина живота – живота у Христу, небеског живљења које је ушло, и свагда изнова улази, у историјски живот (Диогнету, I, 1), да га исцели, обнови и просветли, да га закваси квасцем Царства Божијег, квасцем живота нествореног и вечног.

(одломак из књиге)

Потресна прича о човеку у коме је Богочовек постао смисао живота.
 

Ову молитву преподобног Јефрема Сирина свети Лука Кримски назива молитвом чистог срца зато што се, како вели, излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу. Свети Јефрем Сирин моли Бога да га избави од свега што је порочно и Богу мрско и да га удостоји врлина.

***

„Ви знате да је ово молитва преподобног Јефрема Сирина. О њој сам вам већ понешто говорио.

Зашто наша света Црква овој молитви поклања посебно место у богослужењу и зашто се толико пута понавља на богослужењима током Великог поста?

Свакако не без разлога! Верујем да разлог срцем и сами осећате јер ова молитва, као ни једна друга, продире у само срце и човек осећа њену изузетну и јединствену моћ, њену божанску моћ. То је зато што се ова молитва излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу, ума који је постао причасник Христовог ума. Отуда таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце.

Без обзира што је веома кратка, она садржи огромно богатство мисли и осећања, па зато о богатству те чудесне молитве треба често и говорити..."

(Извод из књиге)