Флајер, слава - Свети Димитрије

Аутор: Архимандрит Јефрем Ватопедски
Издавач: манастир Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Горње Жапско – Врање
Година издања: 2021
Страна: 498
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 24 цм

Страна: 652
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15.5x21.5 cm
Година издања: 2007

Дуга није заклон развратницима него онима који су заслужили Божију милост. Свети Максим Исповедник, штавише, говори да је "дугу поставио (Бог) да бисмо разумели да пријатељство Господње према нама представља рат против наших противника". Бог је поставио Логоса као дугу у облак овога света да човечанство не буде више потопљено водом зла. Дуга, другим речима, изображава оваплоћеног Логоса, преко кога се остварује завет Бога са људима. Савез Бога са старозаветним праведником и његовим синовима представља вечни савез мира између Бога и Цркве коју изображава Нојева барка. Дуга, пак, јесте слика благодатног дејства у душама које долази од Христа - Сунца правде. 

Превео на српски Ђура Даничић.

Издавач: ИК Столп, Крагујевац
Година издања: 2018
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 12 цм

1. Покајанија отверзи ми двери: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, гласови осми и шести

2. Да исправитсја: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас шести

3. Ниње сили: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас пети

4. Алилуја: Се жених: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас осми

5. Чертог твој: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас трећи

6. Грјадиј Господ к вољној страсти: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас први

7. Статија перваја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети

8. Статија втораја, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас пети

9. Статија третија, / мелос древни, препев монахиња Манастира Жиче, глас трећи

10. Да молчит: / мелос Јакова Протопсалта, препев Николаја Триандафилова, глас пети

11. Воскресни Боже: / мелос древни, препев Манасија Поптеодорова, глас седми

Путеви православног богословља у 20.веку нераскидиво су везани за имена протејереја Георгија Васиљевича Форовског (1893-1979) и протојереја Александра Димитријевича Шмемана (1921-1983).Флоровски је, пре свега, био познат као родоначелник неопатристичког правца у православном богословљу, док се за Шмемана везује литургијско обнављање православног црквеног живота у САД и другим земљама. Ова књига отвара нову страницу њихове стваралачке биографије у периоду 1947. до 1955.године, када су им се путеви укрстили.