Свет, човек, заједница по Св. Максиму исповеднику, Никос. А. Мацукас

Петнаести август увек је био врхунац лета за Манолиса и Деспину. Кућу баке и деке, на једној падини у Епиру, не би мењали ни за шта на свету. Ове године, међутим, све је другачије, под сенком тешкоће изазова с којима се суочава не само њихова отаџбина, већ и људи, посебно млади.
Дека, пак, узима ствари у своје руке. Вођен великом љубављу према Светом Козми Етолском, прича им о његовом животу и пророчанствима, подстичући их, пре свега, да га упознају лично, да стопама Светог Козме крену планинским стазама пуним прича и легенди.
Путујући заједно, читава породица не само да открива истину у речима светитеља, већ учи да поново живи с нечим што је одавно изгубила, а то је нада.
Дека, бака, родитељи и унуци удружују снаге, одлучни да нађу начина да свој завичај спасу заборава. Светитељ им је, наравно, био надахнуће, али ту благословену мисао морали су сами претворити у дело.

Страна: 400
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2010

Страна: 374 

Повез: тврди

Писмо: ћирилица

Формат: 15,5 x 21 цм

Година издања: 2010

Отац Павле би почињао да нам говори, да одговара на једно питање о љубави, о молитви, о усамљености, о људским страстима, о односу родитеља и деце. И често би започињао одговор слатким речима, слатким колико их само истински отац може изговорити: "Чуј, добро дете моје!" Годинама сам скупљао материјал са његовим речима, материјал забележен на касетама, у белешкама, али највише у срцима оних који су га волели.

Није више међу нама, али његове речи ублажавају растанак! Није више међу нама, али његов глас лебди у ваздуху и потврђује да љубав побеђује смрт! Није више међу нама, али још увек чујемо како нам говори: "Имао сам још тога да ти кажем!"

Ако отвориш странице ове књиге, његове речи ће се коснути и твог срца. И видећеш оца Павла живог пред собом, како те гледа и погледом говори да смрт не постоји. 

Говори, старче! Слушамо те!

У овој књизи, Старац Емилијан тумачи житије Светог Нила Калабријског и кроз тумачење житија пружа животворне поуке монасима, којима је књига и намењена.

Житије преподобног Нила Калабријског, названог Нови, највероватније је написао један од њему блиских ученика. И поред тога, биограф нам не даје податке о години рођења ни упокојења Преподобнога, нити друге конкретне датуме. На основу мермерне плоче, коју је игуман манастира Криптофери, Николај, уградио у капелу посвећену ктиторима, закључујемо да се преподобни упокојио 1004. године. Преподобни је, дакле, живео између 10. и 11. века. Према другој глави његовог Житија, родио се у Рисијану Калабријском, граду који је Пресвета Богородица особито штитила. Био је дар Божији родитељима, који су га заузврат са радошћу принели да служи у храму Пресвете Богородице. Наш Светитељ назива се Нови у односу на преподобнога Нила из 5. века, али древан је јер постоје многи новији светитељи, чак и овде, у Светој Гори. Светитељ је живео природно и једноставно, као и сви други људи, али је истовремено имао и способност да слуша глас Божији. У лику његовом видимо човека који жели да живи подвижнички живот. 

На првој страници књиге издвојили смо једну мисао: „Монах је најјачи човек на целом свету. Све може да учини померивши само прст. И демони га се плаше и Светитељи му служе; све је у његовим рукама. Али може да постане и једно немоћно, анемично створење. Штета је да будемо такви!“

Курс патрологије, књига 2 – А. И. Сидоров, 255 стр.

Страна: 510
Страна у боји: 40
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2011

Глава 1.

О томе да је дужност православних хришћана да се често причешћују Божанским Телом и Крвљу Господа нашег.

Свим православним хришћанима заповест о честом причешћивању даје се, као прво, владичанским заповестима Господа нашега Исуса Христа, као друго, делима и правилима светих Апостола и свештених Сабора, као и сведочанствима божанствених Отаца, као треће, самим речима, чином о свештенодејством свете Литургије, и најзад, као четврто, самим Светим Причешћем …