Улогуј се
Свети цар Константин и Милански едикт 313. Године садржи текстове А. И. Брилијантова, В. В. Болотова, А. П. Лебедева, А. А. Спаског и епископа Атанасија (Јевтића) који се темељно баве животом и делом Светог Цара Константина, временом његове владавине, законима тадашње државе, борбама Хришћанства са незнабоштвом, и самим Миланским едиктом.
Како у историји саме Хришћанске Цркве, тако и у историји човечанства, тешко да се може указати на неки други тренутак који би по, за све очигледној важности значаја и ширини последица, могао бити упоређен са победом вере крста у време владавине Светог цара Константина Великог над, до тада непријатељски према њој оријентисаним, многобожцима. Тада није била само проглашена потпуна слобода Хришћанске Цркве, која је раније била изложена окрутним гоњењима од стране државе, него је Црква чак непосредно била прихваћена од стране исте те државе под њену моћну заштиту.
Страна: 362
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 13 x 18 cm
Година издања: 2016
Зборник текстова из пера од преко десетак савремених православних духовника и психолога.
Превео на српски Ђура Даничић.
Издавач: ИК Столп, Крагујевац
Година издања: 2018
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 12 цм
Српско богослужење Владимира Вукашиновића чини дванаест студија из литургијске теологије и праксе код Срба, различите тематске садржине.
Страна: 520
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 цм
Година издања: 2009
Страна: 517
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2013
Они који су живели са старцем Емилијаном у време када се његово братство након одласка са Метеора преселило у манастир Симонопетру, сачували су у срцима сећања на разговоре у којима је старац излагао своје поуке духовним чедима.
Старац је често без икакве припреме говорио о својим омиљеним темама или о ономе што се односило на свакодневни живот у манастиру. Али, нарочито је волео да тумачи житије неког светитеља, на пример преподобног Нила Калабријског, или неко светоотачко штиво.
Тако је једном почео да тумачи подвижничке поуке аве Исаије. Био је то одличан избор јер тај текст веома добро излаже учење првих египатских монаха четвртог и петог века.
Својим тумачењем он веома прецизно изражава духовно предање Цркве. Као и сви велики савремени светогорски духовници, старац Емилијан није излагао ништа своје. Ништа није додавао, није уносио никакве новине. Он је једино преносио оно наслеђе које је дошло до нас од првих векова монаштва, али је у његовим устима то учење задобијало потпуно нови живот и изузетну актуелност. То није било напросто препричавање, већ израз онога што је сам старац Емилијан, вођен Духом Светим, искусио. Како је Дух Који га је водио исти Онај Који је у давнини надахњивао аву Исаију и све древне оце, између старчевих речи и древних текстова влада потпуно сагласје, задивљујућа хармонија.
Читаоцима ове књиге желимо да осете како се жива реч старца Емилијана са тих страница излива у њихова срца, час као сладосна роса која освежава миром и радошћу Светог Духа, час као варница која распламсава усрђе и жарку жељу да служимо нашем вољеном Господу.
Aутор: Архимандрит Рафаил Карелин
Превод са руског: Манастир Жича
Страна: 203
Година: 2018.