Улогуј се
Свети цар Константин и Милански едикт 313. Године садржи текстове А. И. Брилијантова, В. В. Болотова, А. П. Лебедева, А. А. Спаског и епископа Атанасија (Јевтића) који се темељно баве животом и делом Светог Цара Константина, временом његове владавине, законима тадашње државе, борбама Хришћанства са незнабоштвом, и самим Миланским едиктом.
Како у историји саме Хришћанске Цркве, тако и у историји човечанства, тешко да се може указати на неки други тренутак који би по, за све очигледној важности значаја и ширини последица, могао бити упоређен са победом вере крста у време владавине Светог цара Константина Великог над, до тада непријатељски према њој оријентисаним, многобожцима. Тада није била само проглашена потпуна слобода Хришћанске Цркве, која је раније била изложена окрутним гоњењима од стране државе, него је Црква чак непосредно била прихваћена од стране исте те државе под њену моћну заштиту.
Страна: 400
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2010
Овај флајер представља посни кувар малог формата у коме се на 8 страна налази више од 10 рецепата за посне домаће грицкалице, на уљу и води.
Ведра, топла и поучна прича о животу становника шуме из угла једног малог јежа, уводи нас у чудесни свет житеља шуме који, свако на свој начин, својим постојањем слави Бога и радује му се.
Главни јунак ове повести својом необичном добротом мења животе свих око себе, чинећи их бољим и учећи их да у свакој животној ситуацији сачувају веру у Бога, тражећи од Њега помоћ у невољи и славећи Га и благодарећи Му на дару живота и на свим добрима којима нас свакодневно обасипа.
Најдубље човеково назначење се непрестано негује у светој Литургији, јер је, сходно речима св. Иринеја Лионског, "наша вера сагласна с Евхаристијом, а Евхаристија потврђује нашу веру". Због тога, нико не би смео да поклекне у борби за спасење, тако да сваки верник треба своје место у Цркви да оправда, како смирењем пред великом тајном побожности, тако и беспоштедном борбом за чистоту вере и Предања. Неопходно је увек и изнова потврђивати веру Отаца пред лицем Спаситеља Христа, с обзиром на то да се питања вере тичу, не неког споредног животног колосека, него пута који води у вечни живот. Давно је речено: "Није се играти са вечношћу".
Путеви православног богословља у 20.веку нераскидиво су везани за имена протејереја Георгија Васиљевича Форовског (1893-1979) и протојереја Александра Димитријевича Шмемана (1921-1983).Флоровски је, пре свега, био познат као родоначелник неопатристичког правца у православном богословљу, док се за Шмемана везује литургијско обнављање православног црквеног живота у САД и другим земљама. Ова књига отвара нову страницу њихове стваралачке биографије у периоду 1947. до 1955.године, када су им се путеви укрстили.
Псалтир, Псалми Давидови.
Превод црквеног грчког и словенског Псалтира блаженопочившег епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића),
друго, дорађивано издање.