Sv. car Konstantin i Milanski edikt

Ова сликовница прати догодовштине једног Снешка који се из дворишта сеоске куће одметнуо у шуму и тамо упознао шумске житеље и освојио их својом необичном добротом која је наставила да зрачи и након његовог одласка са земље.


ОМИЉЕНЕ КЊИГЕ МАЛОГ ЈЕЖА


Након двеју књига у којима су описане пустоловине нашег старог пријатеља Јежића, издавачка кућа манастира Жиче објавила је и шест омиљених Јежићевих књижица које је волео да чита када се након својих пустоловина враћао у свој скромни дом.

Верујемо да ће наше најмлађе читаоце ове топле, духовите и изванредно илустроване сликовнице развеселити, насмејати, ганути, али и подстаћи да се замисле над мудрим поукама које у себи садрже.
 

Ovo je knjiga o ljudima dostojnim patnje, koja im je, posle svega, podarila ono najčudesnije - susret sa Hristom, Sinom Čovečijim, Bogom koji razume bol, Bogom koga je bolelo dok je bio sa nama na zemlji i Koji zna kako da leči i teši.

Strana: 652
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 15.5x21.5 cm
Godina izdanja: 2007

U ovoj knjizi, Starac Emilijan tumači žitije Svetog Nila Kalabrijskog i kroz tumačenje žitija pruža životvorne pouke monasima, kojima je knjiga i namenjena.

Žitije prepodobnog Nila Kalabrijskog, nazvanog Novi, najverovatnije je napisao jedan od njemu bliskih učenika. I pored toga, biograf nam ne daje podatke o godini rođenja ni upokojenja Prepodobnoga, niti druge konkretne datume. Na osnovu mermerne ploče, koju je iguman manastira Kriptoferi, Nikolaj, ugradio u kapelu posvećenu ktitorima, zaključujemo da se prepodobni upokojio 1004. godine. Prepodobni je, dakle, živeo između 10. i 11. veka. Prema drugoj glavi njegovog Žitija, rodio se u Risijanu Kalabrijskom, gradu koji je Presveta Bogorodica osobito štitila. Bio je dar Božiji roditeljima, koji su ga zauzvrat sa radošću prineli da služi u hramu Presvete Bogorodice. Naš Svetitelj naziva se Novi u odnosu na prepodobnoga Nila iz 5. veka, ali drevan je jer postoje mnogi noviji svetitelji, čak i ovde, u Svetoj Gori. Svetitelj je živeo prirodno i jednostavno, kao i svi drugi ljudi, ali je istovremeno imao i sposobnost da sluša glas Božiji. U liku njegovom vidimo čoveka koji želi da živi podvižnički život.


Na prvoj stranici knjige izdvojili smo jednu misao: „Monah je najjači čovek na celom svetu. Sve može da učini pomerivši samo prst. I demoni ga se plaše i Svetitelji mu služe; sve je u njegovim rukama. Ali može da postane i jedno nemoćno, anemično stvorenje. Šteta je da budemo takvi!“

Duga nije zaklon razvratnicima nego onima koji su zaslužili Božiju milost. Sveti Maksim Ispovednik, štaviše, govori da je "dugu postavio (Bog) da bismo razumeli da prijateljstvo Gospodnje prema nama predstavlja rat protiv naših protivnika". Bog je postavio Logosa kao dugu u oblak ovoga sveta da čovečanstvo ne bude više potopljeno vodom zla. Duga, drugim rečima, izobražava ovaploćenog Logosa, preko koga se ostvaruje zavet Boga sa ljudima. Savez Boga sa starozavetnim pravednikom i njegovim sinovima predstavlja večni savez mira između Boga i Crkve koju izobražava Nojeva barka. Duga, pak, jeste slika blagodatnog dejstva u dušama koje dolazi od Hrista - Sunca pravde. 

Autor: Arhimandrit Emilijan
Štampa: mek povez, format B8
Strana: 277

Prevod sa grčkog: Marina Veljković
Godina: 2012.
Strana: 254

Izdavač: Manastir Podmaine

Strana: 164

Pismo: ćirilica

Godina izdanja: 2020.

"Dete moje..."

Koji naslov bi više priličio ovoj knjizi, ispunjenoj rečima očinske ljubavi? Koji drugi naslov bolje opisao tugu, muku i brigu jednog mitropolita za hiljade mladih koje je upoznao? Koji drugi bi mogao lakše dopreti do tebe, dragi čitaoče, da odagna svaku sumnju da se blaženopočivši mitropolit Sisanije i Sijatiste Pavle obraća tebi lično, bio ti mlad čovek koji traži svoj put, ili roditelj koji s ljubavlju odgaja svoje dete?


Njegovo očinsko "Dete moje" nedostaje više nego ikada.