0 Ставке
0,00 RSD
Ваша корпа је празна
Предавања о Литургији јеромонаха Атанасија (Јевтића)
Пре двадесет година, јеромонах Атанасије (Јевтић), професор Богословског факултета у Београду и свештенослужитељ у Манастиру Ваведење у Београду, држао је верујућима, махом младима, у сали Српске Патријаршије, неколико циклуса Предавања о сржи Хришћанства, као што су: О Светом Писму, Христос и Црква, Цркве у свету и историји, О Светој Литургији. Ова београдска, веома посећена предавања, млади су тада снимали, а недавно и пренели на компакт дискове, и тако су постала доступна многима, па и нама и самом предавачу. Текст предавања су са ЦД-а скинули херцеговачки и жички ђакони и монахиње, а аутор их прегледао, изоставио неке детаље и бројне дигресије и само понегде нешто додао.
Погледајте и...
Свети Јован Шангајски - чудотворац последњих времена
1.600,00 RSD
Страна: 493
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2013
Србски духовни луг XX века
1.600,00 RSD
Страна: 519
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2010
Жене солунци говоре
1.200,00 RSD
Потресно сведочанство о храбрим и одважним кћерима Србија које су браниле образ и част свог народа у Првом светском рату, о којима је светска штампа писала са дивљењем, а чувени француски генерали, попут Франше Д’Епереа, у њима видели велику узданицу за одбрану од непријатеља. Светска штампа доносила је њихове слике на својим насловним странама и са дивљењем извештавала о јуначким подвизима велике Милунке Савић, српске Јованке Орлеанке, и Софије Јовановић, чувене бранитељке Београда.Антоније Ђурић приповеда нам о подвизима и јунаштву одважне Василије Вукотић, ћерке сердар Јанка Вукотића, Наталији Бјелајац, храброј Словенки која је напустила родни Марибор и пошла да брани српску земљу. Ту су и приче о Марици Савић, Милосави Перуновић, Ленки Рабасовић и многим другим хероинама које су преживеле све страхоте Албаније и храбро закорачиле на Солунски фронт, како би учествовале у ослобађању своје вољене отаџбине….
Ја сам их гледао и на ратишту, с пушком и бомбом у руци, и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседа, и у којима семасовно умирало од глади и зиме… Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве коју оне не би могле да поднесу за своју отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти – изабрале смрт…
- Анри Барби, француски књижевник
