Улогуј се
Књига 1, страна 621:
Црквени оци и писци прва три века источне цркве.
Књига 2, страна 861:
Источни Оци и писци 4. и 5. века од Никеје од Халкидона (325-451. г.)
Књига 3, страна 654:
Свети Оци и црквени писци Истока од 4. Халкидонског до 8. Фотијевог Васељенског Сабора (451-880.г.)
Књига 4, страна 318:
Латински и Западни Оци и Писци, од Никеје до раскола у 11. веку.
Књига 5, страна 556:
Период после Светог Фотија (9. век) до пада Цариграда 1453. године.
Садржај ове књиге чини осам засебних поглавља, и то: Човек-свет-Црква у Литургији, Литургија као Домострој Божји, Литургија – Тајна Царства Божијег, Литургија – Мали Вход и Трисвета песма, Литургија Великог Уласка, О Анафори – Канону Евхаристије, О Анафори – Епиклеза и Литургија – Причешће. Још у овој књизи постоји Додатак: Евхаристијска Еклисиологија.
Аудио издање књиге Светог Владике Николаја – Молитве на језеру
Текстове говори глумац Небојша Дугалић.
Музика: Марјан Милановић.
Снимљено у Манастиру Жичи и капели Св. Владике Николаја у Духовном центру у Краљеву.
Митрополит Калист Вер сведочи да "изворно човеково биће није егоцентрично, већ екоцентрично. Ја се не појављује као πρόσωπον - личност све док ја, по лику Свете Тројице, није окренуто лицем према другима, док им не погледам у очи и не дозволим њима да погледају у моје... Ако се одважимо да заиста будемо 'копије Тројице', моћи ћемо да преокренемо свет".
Стога су Калистове очи биле окренуте ка свим народима, па тако и према српском. Био је пријатељ српских теолога са којима се сусретао на теолошким скуповима, а Србију је често посећивао. Само на Косову и Метохији је био три пута, а први пут далеке 1971. године тамо ишао аутобусом са групом ходочасника. "Србија је од 14. века била место мартиријума... Сећање на Косово треба да настави да цвета. То је један од најлепших дарова Православне Цркве свету - осећај лепоте као Божијег својства и својства хришћанског живота". Тако је Калист говорио на редстављењу монографије Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, 14. фебруара 2016. године у Оксфорду коју је он и организовао.
(из Уводног слова Епископа Максима западно америчког)
Путеви православног богословља у 20.веку нераскидиво су везани за имена протејереја Георгија Васиљевича Форовског (1893-1979) и протојереја Александра Димитријевича Шмемана (1921-1983).Флоровски је, пре свега, био познат као родоначелник неопатристичког правца у православном богословљу, док се за Шмемана везује литургијско обнављање православног црквеног живота у САД и другим земљама. Ова књига отвара нову страницу њихове стваралачке биографије у периоду 1947. до 1955.године, када су им се путеви укрстили.
Страна: 328
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 13 x 18cm
Година издања: 2015
Страна: 386
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2018
Ова књига је настала на основу „Библије за децу“ протојереја Александра Соколова, а превод и прилагођавање текста дело су сестринства манастира Жиче. „Стари завет у причама за децу“ обухвата стотинак прича које покривају широк период од стварања света па све до доласка на земљу Господа нашег Исуса Христа.
Догађаји свештене историје описани су на занимљив и приступачан начин, кроз приче које дочаравају дух тог времена и етос изабраног народа, као и карактер његових најистакнутијих личности и њихову веру и дубоку оданост Богу која се вековима калила кроз разноврсне тешкоће и искушења.
Посебну вредност књиге представљају илустрације талентованог сликара Бојана Миљковића које на оригиналан и аутентичан начин осликавају духовну вертикалу овог несвакидашњег штива.