Улогуј се
Књига 1, страна 621:
Црквени оци и писци прва три века источне цркве.
Књига 2, страна 861:
Источни Оци и писци 4. и 5. века од Никеје од Халкидона (325-451. г.)
Књига 3, страна 654:
Свети Оци и црквени писци Истока од 4. Халкидонског до 8. Фотијевог Васељенског Сабора (451-880.г.)
Књига 4, страна 318:
Латински и Западни Оци и Писци, од Никеје до раскола у 11. веку.
Књига 5, страна 556:
Период после Светог Фотија (9. век) до пада Цариграда 1453. године.
Превод: Ђура Даничић
Издавач: Столп, Крагујевац
Повез: Тврди
Формат: 21 x 15
Број страна: 260
Страна: 376
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2008
Наставак књиге Необичне пустоловине малог Јежа“ на чијем смо крају оставили Јежића и Мишицу испред трема сеоске куће у којој су девојчице Ксенија и Љубица провеле летњи распуст. Након растанка са својим драгим пријатељем, старцем Светогорцем, и након повратка Ксеније и Љубице кући, у велики град, Јежић је са својом мамом Јежицом почео да се припрема за зиму. У свом ушушканом, топлом дому провео је зиму, спавајући чврстим и безбрижним сном.
Када је у пролеће природа почела да се буди из зимског сна, са првим зеленим лишћем на гранама и са првим травкама које су почеле да се помаљају из земље, пробудио се и наш мали пријатељ и кренуо у нове пустоловине.
У овој књизи пратимо његов поновни сусрет са Ксенијом и Љубицом и старим пријатељима: Мишицом, Совом, Враном и многим, многим другим житељима оближње шуме, и њихове догодовштине током једног дугог, радосног лета.
Потресно сведочанство о храбрим и одважним кћерима Србија које су браниле образ и част свог народа у Првом светском рату, о којима је светска штампа писала са дивљењем, а чувени француски генерали, попут Франше Д’Епереа, у њима видели велику узданицу за одбрану од непријатеља. Светска штампа доносила је њихове слике на својим насловним странама и са дивљењем извештавала о јуначким подвизима велике Милунке Савић, српске Јованке Орлеанке, и Софије Јовановић, чувене бранитељке Београда.Антоније Ђурић приповеда нам о подвизима и јунаштву одважне Василије Вукотић, ћерке сердар Јанка Вукотића, Наталији Бјелајац, храброј Словенки која је напустила родни Марибор и пошла да брани српску земљу. Ту су и приче о Марици Савић, Милосави Перуновић, Ленки Рабасовић и многим другим хероинама које су преживеле све страхоте Албаније и храбро закорачиле на Солунски фронт, како би учествовале у ослобађању своје вољене отаџбине….
Ја сам их гледао и на ратишту, с пушком и бомбом у руци, и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседа, и у којима семасовно умирало од глади и зиме… Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве коју оне не би могле да поднесу за своју отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти – изабрале смрт…
- Анри Барби, француски књижевник
Првобитни изглед и структура Божанске Литургије нису одувек били онакви какви су данас. Као што се сваки живи организам развија, тако и вета Литургија, као дело народа Божјег и живи организам Цркве, није избегла ту законитост. Једноставна и кратка у првим хришћанским годинама, она се постепено обликовала у сјајно и величанствено дело које верници данас савршавају и у коме учествују.
Страна: 344
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 13x 18 cm
Година издања: 2017
Књига У славу имена Божијег: Чему нас учи Свети Нектарије Егински представља инспиративно дело које истражује учења и живот Светог Нектарија Егинског. Аутори књиге наглашавају Нектаријеву скромност и понизност, истичући како је, упркос прогонима и понижењима, остао посвећен духовном путу.
Свети Нектарије, описан као лекар душа, пружа уточиште и оздрављење свима који му прилазе са вером и љубављу. Ова књига не само да доноси нове приче о његовој светости и љубави којом је обликовао свет око себе, већ и нуди азбучник непролазних духовних поука. Кроз Нектаријеве речи, читаоци се подстичу на дубље разумевање и следбеништво његовог пута, јер његова вера није била узалудна пред Богом.