Улогуј се
Књига 1, страна 621:
Црквени оци и писци прва три века источне цркве.
Књига 2, страна 861:
Источни Оци и писци 4. и 5. века од Никеје од Халкидона (325-451. г.)
Књига 3, страна 654:
Свети Оци и црквени писци Истока од 4. Халкидонског до 8. Фотијевог Васељенског Сабора (451-880.г.)
Књига 4, страна 318:
Латински и Западни Оци и Писци, од Никеје до раскола у 11. веку.
Књига 5, страна 556:
Период после Светог Фотија (9. век) до пада Цариграда 1453. године.
Превео на српски Ђура Даничић.
Издавач: ИК Столп, Крагујевац
Година издања: 2018
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 12 цм
У једној шуми избија пожар и пострадале животиње траже уточиште. Хоће ли га наћи у суседној шуми?
Aутор: Архимандрит Емилијан
Формат: мек повез
Страна: 251
Потресно сведочанство о храбрим и одважним кћерима Србија које су браниле образ и част свог народа у Првом светском рату, о којима је светска штампа писала са дивљењем, а чувени француски генерали, попут Франше Д’Епереа, у њима видели велику узданицу за одбрану од непријатеља. Светска штампа доносила је њихове слике на својим насловним странама и са дивљењем извештавала о јуначким подвизима велике Милунке Савић, српске Јованке Орлеанке, и Софије Јовановић, чувене бранитељке Београда.Антоније Ђурић приповеда нам о подвизима и јунаштву одважне Василије Вукотић, ћерке сердар Јанка Вукотића, Наталији Бјелајац, храброј Словенки која је напустила родни Марибор и пошла да брани српску земљу. Ту су и приче о Марици Савић, Милосави Перуновић, Ленки Рабасовић и многим другим хероинама које су преживеле све страхоте Албаније и храбро закорачиле на Солунски фронт, како би учествовале у ослобађању своје вољене отаџбине….
Ја сам их гледао и на ратишту, с пушком и бомбом у руци, и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседа, и у којима семасовно умирало од глади и зиме… Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве коју оне не би могле да поднесу за своју отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти – изабрале смрт…
- Анри Барби, француски књижевник