Улогуј се
Књига 1, страна 621:
Црквени оци и писци прва три века источне цркве.
Књига 2, страна 861:
Источни Оци и писци 4. и 5. века од Никеје од Халкидона (325-451. г.)
Књига 3, страна 654:
Свети Оци и црквени писци Истока од 4. Халкидонског до 8. Фотијевог Васељенског Сабора (451-880.г.)
Књига 4, страна 318:
Латински и Западни Оци и Писци, од Никеје до раскола у 11. веку.
Књига 5, страна 556:
Период после Светог Фотија (9. век) до пада Цариграда 1453. године.
"Дете моје..."
Који наслов би више приличио овој књизи, испуњеној речима очинске љубави? Који други наслов боље описао тугу, муку и бригу једног митрополита за хиљаде младих које је упознао? Који други би могао лакше допрети до тебе, драги читаоче, да одагна сваку сумњу да се блаженопочивши митрополит Сисаније и Сијатисте Павле обраћа теби лично, био ти млад човек који тражи свој пут, или родитељ који с љубављу одгаја своје дете?
Његово очинско "Дете моје" недостаје више него икада.
Страна: 539
Језик: српски, енглески и руски
Издаје: Манастир Студеница
Година: 2018.
Димензије: 16.5х24.5 цм
Издавач: библиотека „Образ светачки“
Година издања: 2021
Страна: 234
Повез: меки
Страна: 376
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2008
О. Александар Шмеман се, богословски храбро и честито, са великом црквено-пастирском љубављу, хвата у коштац са свим горућим питањима савременог света: од питања самоизолованости и пасивизованости Хришћана усред мора постхришћанске свакодневнице, преко питања историјских промашаја, грехова и заблуда православног историјског света и цивилизације, питања неспојивости хришћанске богочовечанске антропологије са антропологијом атеистичког хуманизма, питања богословске критике секуларног идопоклонства Култури као псевдорелигијској замени за изгубљену веру и Цркву, све до питања неопходности нове свеочанске мисије Православне Цркве у савременом свету.
Он се, у својој богословској критици, ниједног тренутка не узноси над „постхришћанским светом“, већ, напротив, састрадавајући са њим, јер је то свет нашег историјског живљења, покушава да одгонетне и дубински растумачи његову тајну у светлу Јеванђеља и Предања Цркве, у светлу Хришћанства као новог начина живота – живота у Христу, небеског живљења које је ушло, и свагда изнова улази, у историјски живот (Диогнету, I, 1), да га исцели, обнови и просветли, да га закваси квасцем Царства Божијег, квасцем живота нествореног и вечног.
(одломак из књиге)