Улогуј се
Књига 1, страна 621:
Црквени оци и писци прва три века источне цркве.
Књига 2, страна 861:
Источни Оци и писци 4. и 5. века од Никеје од Халкидона (325-451. г.)
Књига 3, страна 654:
Свети Оци и црквени писци Истока од 4. Халкидонског до 8. Фотијевог Васељенског Сабора (451-880.г.)
Књига 4, страна 318:
Латински и Западни Оци и Писци, од Никеје до раскола у 11. веку.
Књига 5, страна 556:
Период после Светог Фотија (9. век) до пада Цариграда 1453. године.
О. Александар Шмеман се, богословски храбро и честито, са великом црквено-пастирском љубављу, хвата у коштац са свим горућим питањима савременог света: од питања самоизолованости и пасивизованости Хришћана усред мора постхришћанске свакодневнице, преко питања историјских промашаја, грехова и заблуда православног историјског света и цивилизације, питања неспојивости хришћанске богочовечанске антропологије са антропологијом атеистичког хуманизма, питања богословске критике секуларног идопоклонства Култури као псевдорелигијској замени за изгубљену веру и Цркву, све до питања неопходности нове свеочанске мисије Православне Цркве у савременом свету.
Он се, у својој богословској критици, ниједног тренутка не узноси над „постхришћанским светом“, већ, напротив, састрадавајући са њим, јер је то свет нашег историјског живљења, покушава да одгонетне и дубински растумачи његову тајну у светлу Јеванђеља и Предања Цркве, у светлу Хришћанства као новог начина живота – живота у Христу, небеског живљења које је ушло, и свагда изнова улази, у историјски живот (Диогнету, I, 1), да га исцели, обнови и просветли, да га закваси квасцем Царства Божијег, квасцем живота нествореног и вечног.
(одломак из књиге)
Овај флајер садржи текст оснивачких повеља краља Стефана Првовенчаног и његовог сина краља Радослава које се налазе на северном и јужном зиду под кулом манастира Жиче. Ово је и најстарији историјски извор о намени и даровима које су краљеви приложили Манастиру приликом његове изградње у 13. веку.
Страна: 652
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15.5x21.5 cm
Година издања: 2007
Издавач: Образ светачки
Година издања: 2022
Страна: 367
Повез: меки
Блажена старица Макрина (у свијету Марија Васопулу), игуманија манастира Панагије Одигитрије близу града Волоса, духовно је чедо старца Јосифа Исихасте (+1959) и старца Јефрема Филотејског (Аризонског). Старица је више од тридесет година – од 1963. до 1995. руководила манастиром који је основан по благослову великог старца Јосифа Исихасте. Задобила је многобројне духовне дарове и удостојила се високих духовних стања.
Старица Макрина се упокојила у Недељу свих Светих, 22. маја /4. јуна 1995. Неколико дана пред смрт стално је виђала Богородицу у својој келији. Из њеног манастира изашле су монахиње које су препородиле неколико грчких манастира, а сестре из тих обитељи послате су у Америку. Старац Јефрем је све вријеме тежио да насели своје манастире сестрама из Портарије, јер су те монахиње прошле јединствену духовну школу и биле су веома духовно искусне. Данас у Грчкој архиепископији Северне Америке већ има 11 женских манастира и сваки од њих води порекло од старца Јосифа Исихасте.
Овај флајер представља посни кувар малог формата у коме се на 8 страна налази више од 10 рецепата за посне домаће грицкалице, на уљу и води.
Овај флајер представља посни кувар малог формата у коме се на 8 страна налази више од 20 рецепата за посне салате, на уљу и води.