Како је бубамара летела на небо, Монах Лазар (Афанасјев)

Страна: 618
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2015

Првобитни изглед и структура Божанске Литургије нису одувек били онакви какви су данас. Као што се сваки живи организам развија, тако и вета Литургија, као дело народа Божјег и живи организам Цркве, није избегла ту законитост. Једноставна и кратка у првим хришћанским годинама, она се постепено обликовала у сјајно и величанствено дело које верници данас савршавају и у коме учествују. 

Издавач: Манастир Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Врање

Формат: 15x23.5 цм

Страна: 414
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2019

Садржај ове књиге чини осам засебних поглавља, и то: Човек-свет-Црква у Литургији, Литургија као Домострој Божји, Литургија – Тајна Царства Божијег, Литургија – Мали Вход и Трисвета песма, Литургија Великог Уласка, О Анафори – Канону Евхаристије, О Анафори – Епиклеза и Литургија – Причешће. Још у овој књизи постоји Додатак: Евхаристијска Еклисиологија.

Издавач: Образ светачки

Страна: 368 

Повез: тврди

Потресно сведочанство о храбрим и одважним кћерима Србија које су браниле образ и част свог народа у Првом светском рату, о којима је светска штампа писала са дивљењем, а чувени француски генерали, попут Франше Д’Епереа, у њима видели велику узданицу за одбрану од непријатеља. Светска штампа доносила је њихове слике на својим насловним странама и са дивљењем извештавала о јуначким подвизима велике Милунке Савић, српске Јованке Орлеанке, и Софије Јовановић, чувене бранитељке Београда.Антоније Ђурић приповеда нам о подвизима и јунаштву одважне Василије Вукотић, ћерке сердар Јанка Вукотића, Наталији Бјелајац, храброј Словенки која је напустила родни Марибор и пошла да брани српску земљу. Ту су и приче о Марици Савић, Милосави Перуновић, Ленки Рабасовић и многим другим хероинама које су преживеле све страхоте Албаније и храбро закорачиле на Солунски фронт, како би учествовале у ослобађању своје вољене отаџбине….

Ја сам их гледао и на ратишту, с пушком и бомбом у руци, и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседа, и у којима семасовно умирало од глади и зиме… Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве коју оне не би могле да поднесу за своју отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти – изабрале смрт…
   - Анри Барби, француски књижевник