Из Ја-града у Ти-град, Мирсини Вигопулу

Дубоко руковођена светоотачким учењима, на једноставан начин појашњава танане и тешке духовне теме. Разлучује световно од духовног, лажно од истинског, овоземаљско од Јеванђелског…

Страна: 478
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 16 x 21 цм
Година издања: 2011

Овај флајер представља посни кувар малог формата у коме се на 8 страна налази више од 20 рецепата за посне домаће намазе од поврћа.

Страна: 364
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2014

Ова књига коју је написао познати краљевачки дечји песник и писац Милоје Радовић јесте поема која кроз седам поглавља на најнежнији начин приповеда богату историју свете Жиче, задужбине краља Стефана Првовенчаног и центра Српске православне цркве. Стихове ове књиге прате илустрације сликара Бојана Миљковића, које ову књигу чине још упечатљивијом, богатијом и прилагођенијом и најмлађим узрастима.

Страна: 344
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 13x 18 cm
Година издања: 2017

Страна: 374 

Повез: тврди

Писмо: ћирилица

Формат: 15,5 x 21 цм

Година издања: 2010

Потресно сведочанство о храбрим и одважним кћерима Србија које су браниле образ и част свог народа у Првом светском рату, о којима је светска штампа писала са дивљењем, а чувени француски генерали, попут Франше Д’Епереа, у њима видели велику узданицу за одбрану од непријатеља. Светска штампа доносила је њихове слике на својим насловним странама и са дивљењем извештавала о јуначким подвизима велике Милунке Савић, српске Јованке Орлеанке, и Софије Јовановић, чувене бранитељке Београда.Антоније Ђурић приповеда нам о подвизима и јунаштву одважне Василије Вукотић, ћерке сердар Јанка Вукотића, Наталији Бјелајац, храброј Словенки која је напустила родни Марибор и пошла да брани српску земљу. Ту су и приче о Марици Савић, Милосави Перуновић, Ленки Рабасовић и многим другим хероинама које су преживеле све страхоте Албаније и храбро закорачиле на Солунски фронт, како би учествовале у ослобађању своје вољене отаџбине….

Ја сам их гледао и на ратишту, с пушком и бомбом у руци, и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседа, и у којима семасовно умирало од глади и зиме… Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве коју оне не би могле да поднесу за своју отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти – изабрале смрт…
   - Анри Барби, француски књижевник