Епископ Атанасије (Јевтић): ХРИСТОС НОВА ПАСХА - БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА Свештенослужење, Причешће, Заједница Богочовечанског Тела Христовог , комплет 4 књиге

Наш живот се формира на нашим ранама (траумама). Све што живимо заправо су губици које смо или преобразили у живот, или су постали наш пакао. Цели наш живот јесте борба да таму претворимо и преобликујемо у светлост. Да узмемо необрађени, хаотични материјал своје душе, пун губитака и рана (траума) и да му уз помоћ благодати Божије дамо облик и лепоту. То је најважннија битка у нашем животу, како да пакао преобразимо у рај.

Како да траума постане чудо. Како да рана постане живот. 

Блажена старица Макрина (у свијету Марија Васопулу), игуманија манастира Панагије Одигитрије близу града Волоса, духовно је чедо старца Јосифа Исихасте (+1959) и старца Јефрема Филотејског (Аризонског). Старица је више од тридесет година – од 1963. до 1995. руководила манастиром који је основан по благослову великог старца Јосифа Исихасте. Задобила је многобројне духовне дарове и удостојила се високих духовних стања.

Старица Макрина се упокојила у Недељу свих Светих, 22. маја /4. јуна 1995. Неколико дана пред смрт стално је виђала Богородицу у својој келији. Из њеног манастира изашле су монахиње које су препородиле неколико грчких манастира, а сестре из тих обитељи послате су у Америку. Старац Јефрем је све вријеме тежио да насели своје манастире сестрама из Портарије, јер су те монахиње прошле јединствену духовну школу и биле су веома духовно искусне. Данас у Грчкој архиепископији Северне Америке већ има 11 женских манастира и сваки од њих води порекло од старца Јосифа Исихасте.

Страна: 664
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 цм
Година издања: 2007

Ово је књига о људима достојним патње, која им је, после свега, подарила оно најчудесније - сусрет са Христом, Сином Човечијим, Богом који разуме бол, Богом кога је болело док је био са нама на земљи и Који зна како да лечи и теши.

Овај флајер садржи текст оснивачких повеља краља Стефана Првовенчаног и његовог сина краља Радослава које се налазе на северном и јужном зиду под кулом манастира Жиче. Ово је и најстарији историјски извор о намени и даровима које су краљеви приложили Манастиру приликом његове изградње у 13. веку.