Епископ Атанасије (Јевтић): ХРИСТОС НОВА ПАСХА - БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА Свештенослужење, Причешће, Заједница Богочовечанског Тела Христовог , комплет 4 књиге

Они који су живели са старцем Емилијаном у време када се његово братство након одласка са Метеора преселило у манастир Симонопетру, сачували су у срцима сећања на разговоре у којима је старац излагао своје поуке духовним чедима.

Старац је често без икакве припреме говорио о својим омиљеним темама или о ономе што се односило на свакодневни живот у манастиру. Али, нарочито је волео да тумачи житије неког светитеља, на пример преподобног Нила Калабријског, или неко светоотачко штиво.
Тако је једном почео да тумачи подвижничке поуке аве Исаије. Био је то одличан избор јер тај текст веома добро излаже учење првих египатских монаха четвртог и петог века.

Својим тумачењем он веома прецизно изражава духовно предање Цркве. Као и сви велики савремени светогорски духовници, старац Емилијан није излагао ништа своје. Ништа није додавао, није уносио никакве новине. Он је једино преносио оно наслеђе које је дошло до нас од првих векова монаштва, али је у његовим устима то учење задобијало потпуно нови живот и изузетну актуелност. То није било напросто препричавање, већ израз онога што је сам старац Емилијан, вођен Духом Светим, искусио. Како је Дух Који га је водио исти Онај Који је у давнини надахњивао аву Исаију и све древне оце, између старчевих речи и древних текстова влада потпуно сагласје, задивљујућа хармонија.

Читаоцима ове књиге желимо да осете како се жива реч старца Емилијана са тих страница излива у њихова срца, час као сладосна роса која освежава миром и радошћу Светог Духа, час као варница која распламсава усрђе и жарку жељу да служимо нашем вољеном Господу.

Свети цар Константин и Милански едикт 313. Године садржи текстове А. И. Брилијантова, В. В. Болотова, А. П. Лебедева, А. А. Спаског и епископа Атанасија (Јевтића) који се темељно баве животом и делом Светог Цара Константина, временом његове владавине, законима тадашње државе, борбама Хришћанства са незнабоштвом, и самим Миланским едиктом.

Страна: 539
Језик: српски, енглески и руски
Издаје: Манастир Студеница
Година: 2018.
Димензије: 16.5х24.5 цм

Потресна прича о човеку у коме је Богочовек постао смисао живота.
 

Број страна: 367

Издавач: Манастир Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Врање

Формат: 15x23.5 цм

Најдубље човеково назначење се непрестано негује у светој Литургији, јер је, сходно речима св. Иринеја Лионског, "наша вера сагласна с Евхаристијом, а Евхаристија потврђује нашу веру". Због тога, нико не би смео да поклекне у борби за спасење, тако да сваки верник треба своје место у Цркви да оправда, како смирењем пред великом тајном побожности, тако и беспоштедном борбом за чистоту вере и Предања. Неопходно је увек и изнова потврђивати веру Отаца пред лицем Спаситеља Христа, с обзиром на то да се питања вере тичу, не неког споредног животног колосека, него пута који води у вечни живот. Давно је речено: "Није се играти са вечношћу".