Улогуј се
1. Први том обухвата две групе текстова: једну сачињавају најстарији сачувани пореци, односно устави светих литургија грчког и словенског говорног подручја од VIII до XVI столећа (њих 20 на броју).
2. Други том садржи Литургију Св. Апостола Јакова Брата Господњег по телу, Првог Епископа Јерусалимског, која се у Православној Цркви служи до данас непрекидно. Даље у књизи су Литургија Св. Василија и Литургија Св. Златоуста из најстаријег сачуваног словенског Служебника, познатог руско-словенског Служебника Варлаама Хутинског, с краја 12. век.
3. На почетку трећег тома се налази превод Литургије Св. Апостола Марка, древне Литургије Апостолске Александријске Цркве, онако како је она дошла до нас.
4. У четвртом тому износе се истине и тајне и пракса Свештенослужења и Причешћа ове највеће небоземне Богочовечанске Тајне Христове – Божанске Евхаристије – Литургије
Издавач: манастир Хиландар, Света Гора; манастир Острог, Никшић; манастир Тврдош, Требиње
Година издања: 2007
Страна: књ.1 526, књ.2 529, књ. 3 597, књ.4 589
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 23 цм
Број страна: 283
Издавач: Манастир Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Врање
Формат: 15x23.5 цм
Они који су живели са старцем Емилијаном у време када се његово братство након одласка са Метеора преселило у манастир Симонопетру, сачували су у срцима сећања на разговоре у којима је старац излагао своје поуке духовним чедима.
Старац је често без икакве припреме говорио о својим омиљеним темама или о ономе што се односило на свакодневни живот у манастиру. Али, нарочито је волео да тумачи житије неког светитеља, на пример преподобног Нила Калабријског, или неко светоотачко штиво.
Тако је једном почео да тумачи подвижничке поуке аве Исаије. Био је то одличан избор јер тај текст веома добро излаже учење првих египатских монаха четвртог и петог века.
Својим тумачењем он веома прецизно изражава духовно предање Цркве. Као и сви велики савремени светогорски духовници, старац Емилијан није излагао ништа своје. Ништа није додавао, није уносио никакве новине. Он је једино преносио оно наслеђе које је дошло до нас од првих векова монаштва, али је у његовим устима то учење задобијало потпуно нови живот и изузетну актуелност. То није било напросто препричавање, већ израз онога што је сам старац Емилијан, вођен Духом Светим, искусио. Како је Дух Који га је водио исти Онај Који је у давнини надахњивао аву Исаију и све древне оце, између старчевих речи и древних текстова влада потпуно сагласје, задивљујућа хармонија.
Читаоцима ове књиге желимо да осете како се жива реч старца Емилијана са тих страница излива у њихова срца, час као сладосна роса која освежава миром и радошћу Светог Духа, час као варница која распламсава усрђе и жарку жељу да служимо нашем вољеном Господу.