Episkop Atanasije (Jevtić): HRISTOS NOVA PASHA - BOŽANSTVENA LITURGIJA Sveštenosluženje, Pričešće, Zajednica Bogočovečanskog Tela Hristovog,

Izdavač: Beseda
Strana: 554
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 13 x 20 cm
Godina izdanja: 2012

Kurs patrologije, knjiga 2 – A. I. Sidorov, 255 str.

Život bez molitve je život kome nedostaje njegova najvažnija dimenzija. Značaj molitve je u tome da se samim životom otkrije i utvrdi činjenica da sav stvoreni svijet, kao i čovjek u njemu ima dimenziju vječnosti. Ovaj zbornik o molitvi je samo mali dio ogromnog iskustva Mitropolita Antonija Bluma koji se, zbog svog arhipastirskog i duhovničkog rada, sav pretvorio u živu knjigu Duha Svetoga.

Autor: Arhimandrit Emilijan
Godina izdanja: 2009.
Prevod sa grčkog: Maja Rašović
Format: tvrd povez, B8
Strana: 324

Mitropolit Nektarije Antonopulos susreo se sa Svetom Gorom još kao dete, kada su monasi manastira Ksiropotama doneli u Atinu česticu Časnog i Životovornog krsta Gospodnjeg, i kada je cela njegova porodica pošla da mu se pokloni.

Decenijama je išao u Gradinu Majke Božje, sretao divne starce i učitelje, i pisao dnevnike.

U njima se čuvaju originalni zapisi o susretima i razgovorima sa svetogorskim ocima, sa svim njihovim širinama i dubinama, ali u punoj njihovoj ljudskosti, koja nije bezgrešnost, nego smernost i svest o sopstvenoj ograničenosti pred Bezmernim.

Veliki deo knjige posvećen je starcima Jefremu Katunakijsom, učeniku oca Josifa Isihaste i Pajsiju Svetogorcu.

Strana: 478
Povez: tvrdi
Pismo: ćirilica
Format: 16 x 21 cm
Godina izdanja: 2011

Autor: Arhimandrit Emilijan
Prevod: Marina Veljković
Štampa: meki povez, 23cm
Strana: 415

Oni koji su živeli sa starcem Emilijanom u vreme kada se njegovo bratstvo nakon odlaska sa Meteora preselilo u manastir Simonopetru, sačuvali su u srcima sećanja na razgovore u kojima je starac izlagao svoje pouke duhovnim čedima.

Starac je često bez ikakve pripreme govorio o svojim omiljenim temama ili o onome što se odnosilo na svakodnevni život u manastiru. Ali, naročito je voleo da tumači žitije nekog svetitelja, na primer prepodobnog Nila Kalabrijskog, ili neko svetootačko štivo.
Tako je jednom počeo da tumači podvižničke pouke ave Isaije. Bio je to odličan izbor jer taj tekst veoma dobro izlaže učenje prvih egipatskih monaha četvrtog i petog veka.

Svojim tumačenjem on veoma precizno izražava duhovno predanje Crkve. Kao i svi veliki savremeni svetogorski duhovnici, starac Emilijan nije izlagao ništa svoje. Ništa nije dodavao, nije unosio nikakve novine. On je jedino prenosio ono nasleđe koje je došlo do nas od prvih vekova monaštva, ali je u njegovim ustima to učenje zadobijalo potpuno novi život i izuzetnu aktuelnost. To nije bilo naprosto prepričavanje, već izraz onoga što je sam starac Emilijan, vođen Duhom Svetim, iskusio. Kako je Duh Koji ga je vodio isti Onaj Koji je u davnini nadahnjivao avu Isaiju i sve drevne oce, između starčevih reči i drevnih tekstova vlada potpuno saglasje, zadivljujuća harmonija.

Čitaocima ove knjige želimo da osete kako se živa reč starca Emilijana sa tih stranica izliva u njihova srca, čas kao sladosna rosa koja osvežava mirom i radošću Svetog Duha, čas kao varnica koja rasplamsava usrđe i žarku želju da služimo našem voljenom Gospodu.